Moskva – Hag via Budva?

Lista stanara u pritvorskoj jedinici Sheveningen dopunjena je još jednim imenom – Vlastimirom Đorđevićem, haškim beguncem, penzionisanim policijskim generalom, koji je pre šest dana uhapšen u Budvi .
Bivši šef Javne bezbednosti Srbije optužen je za ratne zločine počinjene na Kosovu nad albanskim civilima pre i za vreme NATO napada u prvoj polovini 1999. godine.
Hapšenjem Đorđevića, za kojeg je Haško tužilaštvo proteklih godina tvrdilo da se krije u Rusiji, broj begunaca od međunarodne pravde sveden je na četiri. U bekstvu su još Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin. Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu, sudi se bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.

Preplanuli Rođa odložio izjašnjavanje

Prvo pojavljivanje penzionisanog policijskog generala Đorđevića u haškoj sudnici bilo je veoma kratko. Đorđević se u sudnici pojavio u tamnom odelu i roze košulji i kravati, znatno duže kose nego na fotografijama Tribunala, i preplanulog tena.

On je izjavio da je dobio kopiju optužnice, da su mu pročitana njegova prava, da je dobro i da su ga, po dolasku u pritvor, pregledali lekari Tribunala.

Na pitanje sudije Freda Harthofa koje mu je bilo boravište u vreme hapšenja, Đorđević je odgovorio: „Beograd, Beogradski bataljon 39“. Na Banovom brdu, u kući na toj adresi, živi njegova porodica , a telefonski broj registrovan je na ime Vlastimir Đorđević. Upitan da li će se izjasniti o krivici, Đorđević je rekao: „S obzirom na to da nisam rešio pitanje stalnog advokata, odlučio sam da odložim izjašnjavanje za 30 dana.“

Akcija hapšenja generala Đorđevića izvedena je u saradnji Tužilaštva Haškog tribunala i vlasti Crne Gore i Srbije. On je misteriozno nestao iz zemlje u aprilu 2001. posle otkrivanja masovnih grobnica u Batajnici, Bajinoj Bašti i Petrovom Selu. Ni šest dana od hapšenja i prebacivanja u pritvor Haškog tribunala ne zna se gde je boravio prethodnih godina Vlastimir Đorđević zvani Rođa (58). U javnosti ima raznih spekulacija o tome kao i samom hapšenju.

Šta sadrži haška optužnica

Vlastimir Đorđević je optužen za ratne zločine nad kosovskim Albancima tokom sukoba 1999. godine. U pet tačaka se tereti za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije albanskog stanovništva sa Kosova u prvih šest meseci 1999. On je tada bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti. Optužen je za progon 800 hiljada Albanaca 1999, u toku NATO bombardovanja.

Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu traje suđenje bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću. Svima se na teret stavljaju i ubistva, deportacije i prisilno premeštanje albanskog stanovništva. Postupak protiv Đorđevića je izdvojen, pošto je bio nedostupan Haškom tribunalu u vreme početka suđenja Milutinoviću i ostalima. Međutim, tužilac Tom Hanis u sudnici je rekao da Tužilaštvo još nije donelo konačnu odluku da li će tražiti da suđenje Đorđeviću ponovo bude objedinjeno sa postupkom protiv Milutinovića i ostalih.

Tokom dosadašnjeg toka suđenja, svedoci optužbe su više puta Đorđevića pominjali kao glavnog organizatora prebacivanja 86 leševa pronađenih u hladnjači u Dunavu kod Tekije, u masovnu grobnicu u Batajnici.

Visoki zvaničnik MUP Srbije Dragan Karleuša izjavio je na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom da je u aprilu 1999. prebacivanje leševa u Batajnicu naredio Đorđević, koji je u to vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije. Šef istrage o masovnim grobnicama u Srbiji kapetan Karleuša rekao je da je, prethodno, u martu 1999. godine, Đorđević prisustvovao sastanku u kabinetu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, na kojem se „razgovaralo o potrebi asanacije terena na Kosovu i uklanjanja svih tragova koji bi mogli postati predmet interesovanja Haškog tribunala“. Sastanku su, kako je Karleuša izjavio, prisustvovali i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković koji je pripadnicima RDB kasnije i otkrio informacije o tome.

Na suđenju, svedoci optužbe su više puta generala Đorđevića pominjali kao glavnog organizatora prebacivanja tela stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u masovne grobnice u Srbiji.

Osim toga, pred domaćim pravosudnim organima stavlja mu se na teret da je lično naredio likvidaciju trojice braće Bitići, inače američkih državljana 9. jula 1999. godine. Njega će tim povodom saslušati u Sheveningenu naši istražni organi.

Ono što je najvažnije to je da je još jedan haški optuženik u Hagu i jedna obaveza manje za Srbiju. Sve druge priče o tome možda mogu da pomognu u otkrivanju veza i puteva otkrivanja preostalih haških begunaca, a ostala nagađanja oko ovog hapšenja su, ipak, stvar dobrog ukusa.

Uspon i pad Badžinog naslednika

Vlastimir Đorđević je rođen 1948. godine u selu Koznica kod Vladičinog Hana.

Pravni fakultet je završio u Beogradu. Zaposlio se u SUP Zaječar najpre kao pripravnik u kriminalističkoj službi, zatim kao operativac. Početkom osamdesetih godina bio je komandant policijskih jedinica na Kosovu.

Prelaskom u Beograd dobio je posao u Republičkom SUP Beograda, a tokom reorganizacije MUP 1994. raspoređen je na mesto načelnika Uprave milicije.

Posle ubistva generala Radovana Stojčića Badže, aprila 1997. postao je načelnik Resora javne bezbednosti. Na toj funkciji je bio do januara 2001. kada ga je zamenio general Sreten Lukić. Posle smene je postao savetnik u MUP, a penzionisan je u maju iste godine, neposredno po objavljivanju činjenica vezanih za premeštanje leševa albanskih civila nastradalih u kosovskom konfliktu 1999. Po objavljivanju te afere Đorđević je napustio zemlju, i do danas se pretpostavljalo da se krio u Rusiji. Haški tribunal je 20. oktobra 2003. objavio optužnicu protiv Đorđevića za ratne zločine na Kosovu 1999, a Okružni sud u Beogradu je 29. septembra 2004. izdao nalog MUP Srbije za hapšenje četvorice generala. Protiv Đorđevića je u avgustu 2006. u Beogradu pokrenuta istraga o ubistvu braće Bitići.

Mediji su svojevremeno pisali da Haški tribunal traži Đorđevića kao jednog od najpouzdanijih svedoka protiv Slobodana Miloševića, kao i da je Đorđević januara 2002. godine odleteo sa surčinskog aerodroma redovnom linijom Beograd – Moskva, a porodica mu je ostala u Beogradu. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je samo Haško tužilaštvo nekoliko puta saopštilo da se Đorđević nalazi u Moskvi.
Nakon hapšenja u Crnoj Gori počelo je da se „otkriva“ da je general Đorđević „pao“ tako što se krio među građevinskim radnicima i da ga je, u stvari, policija uhapsila prilikom kontrole sezonskih građevinskih radnika, pod imenom Novica Karadžić, rođenim na Kosovu u Gnjilanu. Bivši policijski general, kažu, bio je pustio bradu i time bitno promenio lični opis tako da ga niko nije prepoznao. U trenutku hapšenja ispred iznajmljenog stana u Budvi, nije pružao otpor.
Spekulisalo se i da ga je otkrila ljubavnica, da su ga prijavili članovi porodice, potom da je informacije o njegovom skrivanju haškim istražiteljima dostavila srpska BIA, do kojih je došla prateći aktivnosti jedne kriminalne grupe koja ima poslove sa nekim biznismenima u Crnoj Gori. Ipak, najviše borbe oko pridobijanja zasluga za Đorđevićevo hapšenje bilo je između srpskih i crnogorskih nadležnih organa. Posebno pitanje koje je otvoreno jeste koliko se Đorđević krio u Budvi, da li više od tri godine, nedelju dana, ili je pak tajno dopremljen iz Rusije.
Odmah nakon hapšenja pojavile su se spekulacije da je zbog Đorđevića, nedavno, u Budvu dolazio šef ruske obaveštajne službe Sergej Lebedev. Direktor ruske obaveštajne službe Sergej Lebedev tajno je boravio u Crnoj Gori kao gost Agencije za nacionalnu bezbjednost, objavile su podgoričke Vijesti 10. juna. Crnogorska vlast nije ni potvrdila ni demantovala medijske tvrdnje o tome. Sada se spekuliše da je Lebedev hteo sa sobom da povede Đorđevića u Rusiju.
Boravak šefa strane obaveštajne službe na teritoriji druge države, koji se skriva od javnosti, u svakoj demokratskoj zemlji smatra se skandaloznim i može biti protumačen zabrinjavajućom pretnjom po demokratske institucije dotične države – saopšteno je tada iz Pokreta za promene. Lebedev je već sedam godina šef jedne od naslednica sovjetske KGB, a boravio je, prema nezvaničnim informacijama, nekoliko dana u jednoj vili u Budvi uz posebne mere bezbednosti. Medijska nagađanja o Đorđevićevim vezama sa Rusijom potvrdila je i izjava savetnika glavne tužiteljke Haškog tribunala Antona Nikiforova da „Tužilaštvo Haškog tribunala i dalje veruje da se penzionisani general MUP Srbije Vlastimir Đorđević skrivao u Rusiji, ali ne zna kada je i kako došao u Crnu Goru“.
Nikiforov je napomenuo da je Tribunal „naravno, veoma zainteresovan da utvrdi više detalja o tome kada se i kako on vratio iz Rusije, kako je nabavio pasoš i lažne isprave Srbije. Na pitanje da li to znači da Tužilaštvo i dalje veruje da je Đorđević prethodno bio u Rusiji, kako se ranije tvrdilo, Nikiforov je prvo odgovorio da „to nije jasno“ i da istražitelji „još nisu imali prilike da razgovaraju“ s Đorđevićem, a zatim rekao: „Mi i dalje verujemo da je on bio u Rusiji, ali ne znamo kada se vratio“.
Najupečatljiviju izjavu dao je Andreja Mladenović, portparol DSS. On tvrdi da je Đorđević boravio „tri godine u Crnoj Gori“ i zbog toga zatražio od evropskog komesara za proširenje Olija Rena i glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da kažu ko će da odgovara za to što je Đorđević bio u Crnoj Gori i kako je moguće da on tri godine tamo ostane neprimećen. On još pita kako je moguće da su pregovori sa EU prekinuti prošle godine, samo 20 dana pre održavanja referenduma o nezavisnosti Crne Gore i, čak, da li je i Đorđević glasao na referendumu.
Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović nije isključio mogućnost da se na crnogorskoj teritoriji krije još neki haški optuženik. On je rekao da niko iz policije nikada nije rekao da u Crnoj Gori nema haških optuženika, već da vlasti nemaju informaciju o tome.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte za Đorđevićevo skrivanje je optuživala Rusiju ili Srbiju, a vlasti u Crnoj Gori ponavljale su da se na teritoriji te države ne skriva nijedan haški begunac. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da je hapšenje Đorđevića u Crnoj Gori bilo iznenađenje za mnoge, jer su do pre nekoliko dana postojale pouzdane informacije da se on krije u Rusiji i dodao da je ovo hapšenje još jedan dokaz da se haški begunci ipak ne kriju u Srbiji, jer je poslednjih nekoliko hapšenja obavljeno van njene teritorije. Ljajić je takođe istakao da ima osnova da glavna tužiteljka Karla del Ponte od Srbije traži i Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića, koji su u nekom trenutku bili u dometu srpskih vlasti. Ljajić je, međutim, naglasio da Karadžić ne može biti obaveza Srbije. „Za Karadžića ni u jednom periodu nemamo nikakva operativna saznanja da se krio na teritoriji Srbije. Po inerciji on se spominje sa ovom trojicom, ali nema nikakve sumnje da on ne može biti obaveza Srbije, on je zapravo obaveza svih zemalja regiona“, rekao je Ljajić.