Moskva ne želi povratak na hladni rat

On je kazao da povratak hladnom ratu i trka u naoružavanju nikome neće doneti korist, već će „samo produbiti postojeće ozbiljne zajedničke probleme u svetu“. U isto vreme, Mevedev je kazao da Rusija treba da „jača svoje strateške atomske snage za odvraćanje, da stvori jedinstveni sistem vazdušno-kosmičke odbrane, i da ojača svoj status velike pomorske države“. Ruski predsednik je, takođe, naveo da treba da budu usavršene i komandne strukture oružanih snaga i „cela vojna organizacija države“. On je rekao i da je važno i da Spoljna obaveštajna služba na vreme otkriva spoljašnje pretnje po nacionalnu bezbednost zemlje.

Istoga dana, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovo se u Ujedinjenim nacijama založio za novi sistem kolektivne bezbednosti u Evropi koji bi svima garantovao bezbednost. Lavrov je novinarima kazao da je sadašnji sitem bezbednosti u Evropi „pokazao svoje mane i nedostatke“ navodeći kao primer proširenje NATO na istok i bivše sovjetske republike, kao i nedavni konflikt u Južnoj Osetiji.

Prema njegovim rečima, principi na kojima se zasniva kolektivna bezbednost u Evropi su i dalje važeći, ali se ne poštuju. „Ti principi su suverenitet, teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Ti principi se pre svega zasnivaju na nepodeljenosti u oblasti sigurnosti i odbacuju bilo kakav pokušaj jačanja sopstvene bezbednosti na štetu drugih“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare. Moskva se žestoko protivila ekspanziji NATO još od prvog talasa dolaska novih članica 1999. godine, ali je u međuvremenu prihvatila ulazak nekih država bivšeg istočnog bloka u Alijansu, pa čak i uspostavila dijalog sa NATO. Ruski ministar je rekao da bi u novom sistemu bezbednosti u Evropi, koji je u junu u Berlinu predložio predsednik Dmitrij Medvedev, trebalo da učestvuju OEBS, NATO, EU i „bezbednosna struktura postsovjetskog prostora“.