Ruska polarna ekspedicija spustila se juče dvema malim podmornicama za pomorsko istraživanje na dno okeana ispod Severnog pola, na četiri kilometara dubine, saopštila je novinska agencija Itar-tas. Vođa ekspedicije Artur Čilingarov, koji se nalazio u podmornici za tri osobe MIR 1, rekao je svojim kolegama na brodu za istraživanje Akademik Fjodorov da je njegova podmornica stigla do dna.
Ruska polarna ekspedicija spustila se juče dvema malim podmornicama za pomorsko istraživanje na dno okeana ispod Severnog pola, na četiri kilometara dubine, saopštila je novinska agencija Itar-tas. Vođa ekspedicije Artur Čilingarov, koji se nalazio u podmornici za tri osobe MIR 1, rekao je svojim kolegama na brodu za istraživanje Akademik Fjodorov da je njegova podmornica stigla do dna. „Spuštanje je prošlo glatko, okružuje nas žućkasto dno i nismo videli nijednu morsku životinju“, rekao je Čilingarov, kako prenosi agencija Itar-tas.
Tokom spuštanja koje su vođe ekspedicije opisale kao veoma rizično, članovi posade su ispustili titanijumsku kapsulu s ruskom zastavom na dno okeana i time simbolički potvrdili da gotovo polovina teritorije Severnog pola pripada Moskvi. Tokom podviga koji je sjedinio nauku, istraživanje i otimanje oko potencijalnih naftnih i gasnih polja, posada podmornice uspela je da se prva spusti na dno okeana najsevernije tačke Zemlje, kako su to istakli ruski zvaničnici.
Članovi posade dve MIR podmornice planirali su da provedu nekoliko časova u mračnim dubinama kako bi detaljno istražili geološku strukturu dna, saopštio je ranije ruski Institut za Arktik i Antarktik koji je organizovao ekspediciju. Bilo je predviđeno da operacija traje osam časova. „Uplašen sam i to ne krijem“, rekao je Čilingarov (68), slavni polarni istraživač koji je vodio ekspediciju, pre nego što je ušao u podmornicu koja je prva krenula ka dnu. Ali, on je rekao da ima poverenja u tim na istraživačkom brodu Akademik Fjodorov. Lesli Filips, zvaničnik američkog Stejt dipartmenta, rekao je pre početka akcije: „Želimo ruskim naučnicima bezbednu ekspediciju“.
Pomenute podmornice su dve, od samo pet u svetu koje mogu da se spuste ispod 3.000 metara dubine. Članovi ekspedicije su objašnjavali da će im najveći izazov predstavljati pronalaženje puta natrag, do otvora na površini okeana koju čini polarni led debljine 1,5 metara. Istraživači su pre zaranjanja podmornica na mapi locirali prirodne otvore u ledu. Ledolomac Rusija, na atomski pogon, juče je proveo najveći deo jutra praveći veštački otvor dimenzija 125×10 metara u blizini pola.
Naučnici ekspedicije planirali su da na karti lociraju deo Lomonosov grebena, podvodnog planinskog venca visine 1,995 kilometara, koji se prostire polarnom teritorijom. Greben su Sovjeti otkrili 1948. i nazvali ga po imenu poznatog ruskog naučnika iz 18. veka, Mihaila Lomonosova. U decembru 2001. Moskva je tvrdila da greben predstavlja produžetak evroazijskog kontinenta i da zbog toga, u skladu s međunarodnim zakonom, predstavlja deo ruskog kontinentalnog podvodnog grebena. Ujedinjene nacije su odbacile takve navode Moskve pozivajući se na nedostatak dokaza, ali Rusija planira da 2009. ponovo iznese tu tvrdnju. Ukoliko ona bude prihvaćena Rusija će kontrolisati više od 1,2 miliona kvadratnih kilometara, što predstavlja gotovo polovinu arktičkog dna. Malo toga se zna o okeanskom dnu u blizini pola, ali neki procenjuju da on može sadržati ogromne naftne i gasne rezerve.
Jedan od ciljeva putovanja predstavljao je postizanje naučnih otkrića, uključujući studije klime i biologije polarnog regiona. Ali, čini se da je glavni cilj bio unaprediti politički i ekonomski uticaj Rusije isticanjem pravnih tvrdnji po pitanju Arktika. „Smatram da je jedan od zadataka, barem za zadovoljenje javnosti, bio taj da potvrdimo i uvećamo našu teritoriju, kao i da dokažemo da arktički podvodni greben predstavlja produžetak ruske evroazijske teritorije“, rekao je prekjuče Sergej Prjamakov, šef međunarodnog odeljenja Univerziteta u Sankt Peterburgu.
Senat SAD još uvek nije ratifikovao američki pristup Zakonu o moru koji bi Vašingtonu obezbedio mesto u okviru panela koji će razmatrati i eventualno odlučivati o ruskim tvrdnjama. Filips kaže da će Bušova administracija nastaviti da se snažno zalaže za ratifikaciju kako bi SAD obezbedile svoj glas u okviru komisije.
Tokom predstojećih nedelja članovi ekspedicije planiraju da u blizini pola postave arktički istraživački kamp pod nazivom „pokretna stanica“, jer će on ploviti na santi leda polarnog okeana u cilju dugoročnih klimatskih studija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
