Moskva priznala Abhaziju i Južnu Osetiju

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev kaže da se njegova zemlja ne plaši hladnog rata ali da ga i ne traži. „Ne bojimo se ničega, uključujući i perspektive novog hladnog rata“, izjavio je Medvedev. On je dodao da Rusija ipak ne želi da se nađe u takvoj situaciji i da sve zavisi od pozicije ruskih partnera. AP

Medvedev je rekao da je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili primorao Rusiju da pokrene napad 7. avgusta u Gruziji. „Sakašvili je izabrao genocid kako bi ispunio svoje političke planove“, izjavio je Medvedev. „Gruzija je izabrala najmanje ljudski način da postigne svoje ciljeve, prisvoji Južnu Osetiju eliminisanjem cele nacije“.

Tbilisi prekida odnose sa Moskvom

Moskva – Odnosi između Gruzije i Rusije se „prekidaju zadugo, ako ne i zauvek“, izjavio je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Gruzije Aleksndar Lomaja radiju „Eho-Moskve“, komentarišući odluku predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva o jednostranom priznavanju samoproglašenih Abhazije i Južne Osetije. Pri tom je sekretar Saveta bezbednosti istakao da odluka Rusije o priznavanju nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije „neće imati nikakve pravne posledice za Gruziju“. „Glavni pravni dokument kojim se reguliše suverenitet Gruzije jeste Ustav zemlje, koji je potkrepljen međunarodnim pravom“ , kazao je Lomaja. Zamenik ministra inostranih poslova Gruzije Giga Bokerija je sa svoje strane označio odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije kao „neprikrivenu aneksiju“. RIA Novosti

Analitičari smatraju da je odluka o priznanju još jedan znak rešenosti Kremlja da pojača uticaj u regionu, zbog straha od širenja NATO -a i rastućeg uticaja Zapada.

Oštre reakcije NATO i EU

Brisel – NATO je juče oštro reagovao na odluku Moskve ističući da priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije narušava rezoluciju UN i dovodi u pitanje mir u regionu. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer istakao je da je potez „direktno narušavanje“ brojnih rezolucija Saveta bezbednosti UN koje je Rusija potpisala. On je naglasio jaku podršku NATO suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije. Odluka Rusije da prizna nezavisnost separatističkih provincija Južne Osetije i Abhazije je „za žaljenje“, rekao je juče Erik Ševalije, portparol Ministarstva spoljnih poslova Francuske. „Odluka je za žaljenje. Ponavljamo da se zalažemo za teritorijalni integritet Gruzije“, rekao je Ševalije na konferenciji za novinare. I Velika Britanija je odbacila odluku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih regiona. „Kategorično odbacujemo odluku i potvrđujemo suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije“, saopštila je predstavnica za štampu Forin ofisa. Nemačka kancelarka Angela Merkel osudila je juče rusko priznanje dveju gruzijskih provincija kao „apsolutno neprihvatljivo“, ali je insistirala da Evropa mora zadržati otvorenim kanale komunikacija sa Moskvom. AP

„Rukovodstvo Gruzije se sistematski spremalo za rat. Politička i materijalna podrška koja je dolazila spolja samo je ohrabrivala njihovo osećanje da će proći nekažnjano“, izjavio je Medvedev. On je naveo da su se narodi Južne Osetije i Abhazije više puta na referendumima izjašnjavali da su za nezavisnost svojih republika. „Verujemo da je posle onoga što se dogodilo u Južnoj Osetiji i planirano je i u Abhaziji, da oni imaju pravo da svoju sudbinu sami rešavaju“, kazao je on. „Poštujući volju naroda Južne Osetije i Abhazije potpisao sam dekret o priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Rusija poziva druge države da slede njen primer“, rekao je ruski predsednik.
Odluka Medvedeva usledila je u trenutku dok se ruske vojne snage i dalje nalaze u Gruziji. Čini se da će rusko vojno prisustvo dodatno oslabiti Gruziju, saveznika Zapada u kavkaskom regionu, velikog tranzitnog koridora za energetsko snadbevanje Evrope i stratešku tačku ka Bliskom istoku, Iranu, Avganistanu, Rusiji i energijom bogatoj Centralnoj Aziji. Inače, Abhazija i Južna Osetija efektivno su se odvojile od Gruzije nakon rata tokom 1990-ih godina.
Prethodno su evropske diplomate započele delikatne razgovore o pronalaženju konsenzusa za rusko-gruzijski sukob pre vanrednog samita EU 1. septembra, apelujući na Rusiju da odbaci pozive parlamenta o formalnom priznanju Južne Osetije i Abhazije. Iako među Evropljanima nema saglasnosti šta učinti povodom Kavkaza, svi se slažu da je Moskva preterano reagovala povodom krize u Južnoj Osetiji.
U znak podrške vladi u Tbilisiju, predsednik SAD Džordž Buš šalje potpredsednika Dika Čejnija u region naredne nedelje. Predstojeći vanredni samit EU, koji je sazvao francuski predsednik Nikola Sarkozi predviđen je kao oblik „upozorenja“ i „podsticaja“ Rusiji da se saglasi sa sporazumom o prekidu vatre. Ono što je, međutim, manje poznato jeste kako će EU ubediti Rusiju da odustane od politike konfrontacija.