Moskva zahteva hitnu akciju

Odnosi između Londona i Moskve prete da se pogoršaju posle ponovljenih zahteva ruskih zvaničnika da se preduzmu akcije protiv tajkuna Borisa Berezovskog zbog njegovih tvrdnji da kuje zaveru za zbacivanje ruskog predsednika Vladimira Putina. Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Jiri Fedotov upozorio je da bi bilateralni odnosi bili neizbežno ugroženi ukoliko se ne preduzmu hitne akcije protiv Berezovskog koji se nalazi u Britaniji.
Prekjuče je, takođe, izbilo na površinu da su britanske vlasti počele drugu istragu povodom komentara koje je izneo Berezovski. Pogranična i imigraciona služba Ministarstva unutrašnjih poslova Velike Britanije istražuje da li postoji mogućnost narušavanja njegovog azilantskog statusa, dok antiteroristička komanda Skotland jarda već procenjuje da li je Berezovski narušio zakon podstičući puč.
Ali, navodi ruskog ambasadora Fedotova jesu ti koji će uznemiriti Dauning strit u trenutku kada zabrinutost ministara i visokih zvaničnika raste zbog samopouzdanja koje Rusija gaji na međunarodnoj sceni.
Govoreći u ambasadi u zapadnom delu Londona, Fedotov je rekao da je u sredu poslao pismo ministru unutrašnjih poslova Džonu Ridu, ističući ozbiljnost s kojom Moskva gleda na čitavo pitanje. On je, takođe, priložio kopiju naloga za hapšenje koju je potpisao Juri Čajka, vrhovni ruski javni tužilac. „Brzo rešenje bi pomoglo da se naši odnosi poboljšaju i razviju“, rekao je Fedotov. „Ali, odsustvo reakcije bi uticalo na naše bilateralne odnose i stvorilo „novu situaciju.“
Čitavo pitanje bi moglo imati ozbiljan uticaj na odnose dve zemlje, objašnjavaju ruski analitičari. Moskva se s Londonom ne slaže u mnogim pitanjima, uključujući i koji je najbolji mogući način za obuzdavanje sumnjivog nuklearnog programa Irana i planovi za garantovanje nezavisnosti Kosovu.
Tenzije, takođe, okružuju napore Zapada koje podržava Britanija za unapređenje demokratskih institucija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza kao što su Gruzija i Ukrajina, planove SAD za izgradnju protivraketnog štita na evropskom tlu i Ekspanziju NATO ka istoku. „Rusi već prave probleme izvan granice. Ovo pitanje bi moglo da izazove da se oni ponašaju još gore“, rekao je neimenovani britanski zvaničnik.
Ali, Dejvid Klark, bivši savetnik Ministarstva inostranih poslova, kaže: „Britanska vlada je veoma zabrinuta zbog uticaja ovog pitanja na bilateralne odnose. Bila bi greška pokušati umiriti Kremlj umesto da budemo iskreni i jasni po pitanju razloga zbog kojih nijedan britanski sud ne bi podržao izručenje Berezovskog. Razlog je u tome da, u trenutnoj situaciji, postoje male šanse za fer suđenje.
Stručnjaci za imigracioni zakon se slažu da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo velikih problema prilikom ukidanja azilantskog statusa, garantovanog u skladu s rezolucijom UN 1951 o statusu izbeglica, sem ukoliko se ne utvrdi da je Berezovski „kriv za dela koja se protive principima UN“, kao što nalaže konvencija.