"Saksofon se svira lakše od klarineta":Zijadin Vranjanac. Foto:V.Ristić/DanasMalo je starijih Vranjanaca koji ne poznaju Zijadina Ziju Kurtića (77) iz sela Pavlovac, koji ih godinama uveseljava svojom plemenitom svirkom na saksofonu, krajnje neuobičajenom instrumentu za ovdašnje podneblje. O tome u razgovoru za Danas govori popularni Zija, pre nego što će krenuti u svoju novu „muzičku avanturu“ ka prestonom Beogradu.
Ćutljiv. Skroman. Nikad zahtevan u muzičkom i svakojakom bakšišu. Tih, za priču, ali jasan u stavu koji podrazumeva gledajući kroz svoje raznorazne muzičke nastupe. Uz kafu, pokušavamo dok ne krene dalje na put, prema Beogradu gde ima „obezbeđeni angažman“, priča otvoreno i bez spektakularnosti, kao da ne svira duže od pola veka svog života.
Najkraće, to je Zijadin Zija Kurtić, večiti svirač klarineta, koga sada Vranjanci svakodnevno viđaju kad se zaputi od autobuske stanice na koju stiže iz rodnog sela Pavlovac, ka centru grada. Da uveseli, ili ohrabri one tužne. Da tiho zasvira saksofon, po kome on nije lično previše poznat.
„Otkud saksofon. Pa, zbog mojih pluća i svirke. Lakše se svira ovaj veliki instrument od klarineta koji sam mnogo godina izučavao i za kojim i dalje patim. Tri decenije sam svirao klarinet. Učio od Kurte Ajredinovića, najvećeg majstora ovog duvačkog instrumenta ne samo na jugu Srbije već i šire. Kada mi je ponestalo snage opredelio sam se za ‘manje moćni’, ali jednostavniji instrument“, objašnjava za Danas Kurtić, koji svakodnevno prolazi kroz vreme ovdašnje gradske čaršije, kao „davno poznati lik“.
Kurtić je čovek koji uprkos svojim godinama ima puno energije. Očas će se stvoriti iz svog rodnog sela Pavlovca, sa harmonikom ili bubnjem. Da stvori ritam meraka u kome Vranjanci posevno uživaju. Spreman je Zija i za dalek put, ka Beogradu ili drugim gradovima u Srbiji, ne stideći se da zasvira najlepše vranjanske, ali i pesme starih džez majstora.
„Čujem da bolje od bivšeg predsednika SAD Bila Klintona sviram saksofon. Ma, nemojte, on je imao više prilike da to savlada mnogo bolje od mene. Siguran sam da od njega bolje sviram klarinet“, smeje se naš sagovornik.
Za kafanske merake u Vranju njemu je dovoljan i samo jedan bubanj ili harmonika, ponekad i violina. Odamah se oseti jednostavnost umeća, pa padne i neočekivana napojnica, za kojom teži svaki muzičar kafanske provenijencije.
Čovek sa likom gospodina. Nimalo starac. Vredan u rukama. Pedantan na glasu pesme koju peva. Objašnjava da je godinama svirao u kulturno-umetničkom društvu kompanije Jumko, gde je i bio zaposlen. Potom kao instrumentalista na klarinetu svira u kulturno-umetničkom društvu „Sevdah“ u Vranju duže od deceniju.
„Nemam penziju. Imam dušu i snagu svirke, sada kroz saksofon. Ljudi me prepoznaju i vole, i meni je to dovoljno. Ne znam da li ću za života doživeti penziju, ali za više od pola decenije meni život nije bio težak kao muzičaru i veseljaku“, kaže za Danas Zija.
Kaže da njegov sin sa filmskim imenom Vinetu ima muzički talenat na njega. Svira haromoniku. On je otac tri kćerke, na koje je stari Zijadin ponosan, obzirom da živi kao udovac.
Ovom muzičaru po duši, manje po profesiji, ni danas nije teško da se zaputi tamo gde ga pozovu na njegov mobilni broj. Vranjanska muzika i običnost ovog čoveka donose dovoljno da se ljudi lepo razumeju i kad naručuju, i još više, kad plaćaju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
