Savremeni način života, zastupljenost raznih tehnologija koje nam olakšavaju život stavile su u drugi plan tradicionalni način života. Mnoga jela ponela su epitet „starih, zaboravljenih“, ne ispreda se vuna za čarape i ćilime, nego se jednostavno ode u kupovinu, zanati odumiru i to je izgleda danak života u trećem milenijumu. Da baš ne mora sve da bude tako i da se iskustvo starijih može preneti na mlađe, ali i da današnje tehničke novotarije postanu bliske najstarijima pokazali su u Boljevcu kroz projekat „Stara jela i zlatne ruke za naše unuke“ sproveden u okviru programa „Dobrota“.
Program „Dobrota“, koji Državna lutrija Srbije organizuje u saradnji sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF), novčanim iznosom od 360.000 do 400.000 dinara podržao je ovaj projekat Udruženja penzionera i invalida rada opštine Boljevac.
Zahvaljujući tome boljevačke devojke naučile su da predu vunu i pripremaju tradicionalna jela, dok su se momci oprobali u starim zanatima. Mladi boljevačke opštine bili su i učenici i učitelji, jer su svoje vremešne sugrađane na kursu informatike uveli u svet savremene tehnologije.
– Zadovoljan sam zato što smo animirali mnogo i mladih i starih i u opustelim selima boljevačke opštine gde se nešto lepo i neobavezno dešavalo – ispričao je novinarima jedan od organizatora projekta, Zvonko Marković.
– Radionice su bile super, jer sam ta jela spremala posle dugo vremena. U Sumrakovcu ima jako malo dece ali su svi oni ipak učestvovali u radionicama, a mlade su najviše tražile da nauče da pletu – kaže šezdesetjednogodišnja Žikica Kostić .
I dok su devojke sa varjačama i predivima u rukama prihvatale svaki savet, muška grupa starijih učesnika projekta imala je malo teži posao da mlađim momcima pokaže stare zanate i kako se koriste stari alati.
– U ovom projektu sam pored starih zanata naučio mnogo i o saradnji sa starim ljudima. Mi smo njima držali obuku za rad na računarima, a oni su nas učili onome što su svi počeli da zaboravljaju, posebno mladi. Nisam mogao da verujem kada sam video koliko ti ljudi imaju energije, pa se i sada kada sam mrzovoljan setim njih i njihovog entuzijazma – kaže dvadesetsedmogodišnji Bogdan Simić.
– Prisetili smo se starih stvari, iako pripadamo starijoj gardi počeli smo i mi da ih zaboravljamo, pa smo uspeli i sebe i decu da podsetimo kako sve to izgleda. Meni su kompjuteri nepoznati, jer ih nije bilo u moje vreme a sada se lepo osećam kada sam naučio nešto novo i to baš od mladih ljudi – kaže Ilija Blagojević (59).Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
