Može biti samo jedan

Real – Atletiko

subota, 20.45

Stadion: La Luž. Kapacitet: 65.647. Sudija: Bjorn Kujpers (Holandija).

Real: Kasiljas, Pepe, Ramos, Koentrao, Karvahal, Isko, Modrić, Bejl, Di Marija, Ronaldo, Benzema.

Atletiko: Kurtoa, Godin, Felipe Luis, Huanfran, Miranda, Tijago, Koke, Turan, Gabi, Vilja, Dijego Košta.

Za najvažniji pehar evropskog fudbala, za koji je čuveni portugalski trener Žoze Murinjo svojevremeno rekao da je fudbalski „Sveti gral“, prvi put će se nadmetati klubovi iz istog grada. Ako pogledamo istoriju ovih rivala, Real je mnogo veći klub od Atletika, uostalom širom sveta je poznat i kao „kraljevski klub“ pa je otuda i veliki favorit. To naglašava i energični trener Atletika Dijego Simeone, ali u prvi plan ističe i veliku borbenost njegovih fantastičnih igrača, koji su već zadivili fudbalsku Evropu samim plasmanom u finale, kao i nedavnom sjajnom uvertirom, kada su na „Nou kampu“ kao gosti osvojili titulu prvaka Španije u direktnom duelu s moćnom Barselonom, koju su eliminisali i u četvrtfinalu elitnog evropskog takmičenja. „Jorgandžije“ će dodatno biti jače za kapitena Gabija, koji je propustio revanš duel prethodne runde protiv Čelsija zbog „žutice“. Ukoliko savladaju Real biće to podvig kakav se odavno ne pamti u fudbalu, a Simeone ne bi postao samo fudbalski trener godine, nego i decenije. Atletiko je upisao devet pobeda i tri remija ove sezone u Ligi šampiona i ima šansu da postane sedmi klub koji je do titule prvaka Evrope došao bez poraza. Na takav način i Crvena zvezda je 1991. godine osvojila titulu prvaka Starog kontinenta, a poslednji klub sa takvim skorom bio je Mančester junajted u sezoni 2007/08.

– Svesni smo svojih, ali i Realovih kvaliteta. Pokušaćemo da nametnemo naš ritam od početka i da u ranoj fazi utakmice stignemo do prednosti. Znamo da se ne pitamo samo mi, ali nećemo odustati od svoje napadačke filozofije. Pamte se samo pobednici, a naša je namera da nas upamti čitava Evropa – iskren je Simeone.

Međutim, s druge strane će biti iskusni i dokazani italijanski stručnjak Karlo Ančeloti, kao i izuzetno opasni napadači Reala, pre svih Portugalac Kristijano Ronaldo, koji je ovde u Lisabonu ovih dana razumljivo u centru pažnje. Tu su i izuzetno brzi Velšanin Geret Bejl, zatim Karim Benzema, Anhel di Marija i Luka Modrić, a da su Madriđani nezgodni i iz drugog plana, pogotovo prilikom prekida, najbolje je nedavno pokazao u Minhenu odbrambeni igrač Serhio Ramos, potopivši sa dva gola glavom donedavno superiorni Bajern. Defanzivni vezni Ćabi Alonso neće igrati u finalu zbog nagomilanih žutih kartona, od kojih je poslednji dobio posle apsolutno nepotrebnog starta na sredini terena nad Bastijanom Švajnštajgerom u revanšu polufinala protiv Bajerna. Pepe se oporavio od povrede leve noge, zbog koje je pauzirao tri nedelje, kao i Karim Benzema od povrede mišića.

– Od prvog dana mog dolaska na klupu Reala govorilo se o osvajanju desete titule prvaka Evrope. Sve smo podredili tome, ali znamo da nam neće biti lako. Dijego Košta je odličan igrač i sigurno da ćemo imati manje problema kao on ne bude nastupio, ali ne želimo da razmišljamo u tom pravcu. Atletiko ima veoma dobru ekipu, koja nam je zadavala dosta problema u Primeri, ali ni mi nismo slučajno došli do završne utakmice. Motivisani smo i učinićemo sve da osvojimo „decimu“ – jasan je Anćeloti.

Iako se u svakom delu Lisabona oseća i vidi draž koju nosi finale Lige šampiona, tek se danas, na dan meča, očekuje fudbalska invazija iz Madrida. Juče je na centralnim gradskim ulicama i oko stadiona bilo primetno više navijača Atletika, a neki od njih su nam rekli da žive za ovaj dan, koji bi njihovom voljenom klubu mogao da donese najveći uspeh od kada postoje. Ali, i Real silno želi desetu titulu, na koju čeka 12 godina. Kao specijalni gosti Evropske fudbalske unije (UEFA) u Lisabonu su osim brojnih bivših poznatih igrača i dvojica fudbalskih velikana s prostora bivše Jugoslavije, Predrag Mijatović i Davor Šuker, nekada uspešni fudbaleri najtrofejnijeg kluba na svetu Reala. Oni su pozvani da svojim prisustvom uveličaju Festival Lige šampiona, koji UEFA organizuje u gradu domaćinu finala.

– Imam utisak da je Realu deseti trijumf u najprestižnijem evropskom takmičenju sve više postaje opsesija i iskreno se nadam da se neće pretvoriti u neizdrživi pritisak. Verujem da će moj nekadašnji klub uspešno da se nosi i sa tim teretom i kao i ostali priželjkujem u pobedu – kazao je Mijatović, strelac jedinog gola za Real u finalu protiv Juventusa u Amsterdamu 1998. godine.

Fudbalska sezona, čija će kulminacija uslediti tek kada počne Svetsko prvenstvo u Brazilu, mogla bi fudbalskim sladokuscima da priušti i pravu poslasticu, mada je mnogo više onih koji predviđaju tvrd meč, u kojem će Real napadati, a Atletiko se svom silom braniti, ali i ugrožavati velikog protivnika bukvalno iz svake situacije i prilike koja mu se ukaže. Jedno je, ipak, sigurno, novi prvak Evrope biće ne samo iz Španije, koja je postala vodeća fudbalska zemlja, nego i iz Madrida.

Real Madrid

Osnovan: 6. marta 1902.

Stadion: Santjago Bernabeu

Kapacitet: 85.454

Predsednik: Florentino Perez

Trener: Karlo Anćeloti

Trofeji u Primeri: 32

Kup kralja: 19

Liga šampiona: 9

Superkup Španije: 9

Atletiko Madrid

Osnovan: 26. aprila 1903.

Stadion: Visente Kalderon

Kapacitet: 54.960

Predsednik: Enrike Serezo

Trener: Dijego Simeone

Trofeji u Primeri: 10

Kup kralja: 10

Liga Evrope: 2

Superkup Španije: 1

Enigma Dijego Košta

Naturalizovani Španac poreklom iz Brazila Dijego Košta najveća je enigma uoči finala Lige šampiona. Iako je bilo skoro izvesno da će zbog povrede propustiti meč, posle njegovog misterioznog boravka u Beogradu kod „čudotvorne doktorke“ Marijane Kovačević, pojavile su se spekulacije da bi mogao da nastupi u ovom meču. Međutim, i dalje su male šanse da bude potpuno spreman, tako da bi Simeone mogao da ga na početku duela ostavi na klupi, a onda u zavisnosti od rezultata „potraži“ i njegovu pomoć.

U čast Luisa Aragonesa

Fudbaleri Atletika biće nominalno gosti u subotnjem duelu, ali su uz saglasnost predsednika UEFA Mišela Platinija dobili dozvolu da nastupe u svojoj prvoj garnituri dresova, sa tradicionalnim crveno-belim prugama. Istovremeno, na svakom dresu stajaće ime Luisa Aragonesa, koji je sa Atletikom bio prvak Španije tri puta kao fudbaler i jednom kao trener. Aragones je 1. februara preminuo u 75. godini.

Raul: Spektakl neće izostati

– Naravno da ću biti na tribinama, a svim srcem navijaću za svoj Real. Raduje me činjenica da je Madrid prvi grad iz kojeg su obe ekipe koje će se boriti za trofej, jer poznajući rivalitet ovih klubova siguran sam da spektakl neće izostati – istakao je bivši napadač Reala Raul Gonzales Blanko.

Karlo Anćeloti

Ako iko može da donese Real Madridu „decimu“, onda je to Karlo Anćeloti, veruje predsednik „kraljevskog kluba“ Florentino Perez, koji nije žalio godina i novca da tog tihog i gospodstvenog italijanskog trenerskog majstora, iz n-tog pokušaja, letos dovede na Santjago Bernabe. U to su ubeđeni i igrači koji ga obožavaju, pa i navijači, u početku gnevni zbog Karletove prodaje njihovih miljenika Ozila i Iguaina. Veliki taktičar, poznat po prilagođavanju formacija ekipi, drugarskom, ali autoritativnom odnosu prema fudbalerima i harmoniji u svlačionici, naučio je Real da se brani, naročito od golova iz prekida ,“vaskrsao“ Modrića i Benzemu, učinio da se skupo plaćeni Bejli savršeno uklopi s prvom zvezdom tima Kristijanom Ronaldom, a četiri igračke i trenerske evropske titule s Milanom, uz gomilu drugih trofeja s Čelsijem, Romom, Juventusom i Pari Sen Žermen. Nekada sjajni vezista zna kako se stiže do vrha.

Dijego Simeone

Argentinac s klupe Atletiko Madrida sušta je suprotnost Realovom Italijanu. Dijego Simeone nema Anćelotijevo iskustvo, trenersku kilometražu, mirnoću i manire, ali ima hrabro srce, ratničku krv i neverovatnu moć da disciplinuje čak i najnestašnije igrače, „goni“ ih da u svakoj utakmici, protiv bilo kog rivala, trče i „tuku“ se kao da im od toga životi zavise, maksimalno koristeći njihove, drugima često nevidljive adute, kao u slučaju preporođenog Dijega Koste. S nekadašnjim prvotimcem „jorgandžija“ madridski crveno-beli su iz „prosečnog“ i, u poređenju sa evropskom elitom, jeftinog tima prerasli u kaznenu ekspediciju, od koje i najvećima drhti tlo pod nogama. Ovo finale Lige šampiona samo je prirodni nastavak puta, kojim je Čolo krenuo pre dve godine, kada je s istim klubom osvojio Ligu Evrope, za šta se s uspehom kalio u rodnoj Argentini.