Može da se prevari loš ispitivač, ali ne i poligraf

Pritom, on nije potreban u svakom slučaju. Ukoliko vi istražujući ubistvo pronađete pištolj, a balističkim veštačenjem se neosporno utvrdi da je to oružje kojem je počinjeno krivično delo, vama poligraf nije ni potreban pošto ste već pronašli materijalne dokaze, kaže za Danas Slobodan Zečević, poligrafski ispitivač detektivske agencije Seguridad iz Beograda, sa više od 40 godina iskustva u poligrafskom ispitivanju.

On naglašava da poligrafsko ispitivanje u Srbiji nije ništa novo i da ga policija koristi više od 50 godina. Ono što je novo, dodaje, je značaj koji poligrafu u poslednje vreme pridaju mediji. Opisujući način na koji poligraf funkcioniše, Zečević ističe da on, poput nekih medicinskih aparata, meri nečije telesne funkcije. Međutim, njegova funkcija nije da utvrdi nečije zdravstveno stanje, već da li ta osoba govori istinu.

– Da li neko govori istinu se utvrđuje putem asocijacija. Pre samog ispitivanja imamo razgovor koji se zove „pred-test“ koji služi da ispitanika opustimo i pripremimo za samo ispitivanje. Zatim se eksperimentalnim testom utvrđuje reakcija ispitanika na pitanja, dok mu se istovremeno pokazuje kako aparat radi. Ceo smisao ovoga je da ispitanik stekne poverenje u rad aparata i da shvati da će, ukoliko je nedužan, aparat doći do takvog nalaza. Ali i da će aparat utvrditi ukoliko ne bude govorio istinu. Ključno je da je poligrafsko ispitivanje dobrovoljno.

* Kako vama, kao jednom od najiskusnijih poligrafskih ispitivača u zemlji deluje kada u medijima pročitate da je neko kriv ili nevin zbog toga što je rekao tokom poligrafskog ispitivanja?

– U Društvu poligrafista Beograd, čiji sam član, borimo se protiv takve interpretacije nalaza ispitivanja. To činimo na tragu mišljenja pokojnog Živojina Aleksića, profesora Pravnog fakulteta koji je doktorirao poligraf 1960. godine u Americi. On je smatrao da poligraf ne može da predstavlja dokaz. S druge strane, u 49 američkih država nalazi poligrafa mogu da se upotrebljavaju kao dokaz u sudskom postupku. Međutim, kod nas, sa situacijom kupovine diploma, može se postaviti pitanje stručnosti poligrafskih ispitivača.

* Kakvo mišljenje imate o poligrafskim ispitivačima u policiji, imajući u vidu da ste dugo vremena radili u MUP-u, a i danas ste licencirani instruktor poligrafa u MUP-u?

– Postupak odabira poligrafskih ispitivača u policiji garantuje da su to ljudi od integriteta koji izvanredno rade svoj posao. Za ovu poziciju se biraju ljudi koji su već pokazali određenu sposobnost vođenja razgovora sa izvršiocima krivičnih dela i koji su imali uspeha u njihovom rešavanju. Odabere se određeni broj takvih ljudi i onda sistemom selekcije većina njih otpadne. Sa onima koji ostanu se ozbiljno radi, a obuke i rad pod nadzorom mentora traju do godinu dana. Ja već petnaestak godina nisam u policiji, ali sam siguran da oni rade izvanredan posao.

* Da li postoji mogućnost da se manipuliše nalazima poligrafa i da se, primera radi, dostavljanjem pitanja ispitaniku ili njihovim tendencioznim formulisanjem, dobije željeni rezultat?

– Ispitivač pre ispitivanja piše psihološke testove. U tim testovima, postoji jedno ili dva relevantna pitanja. Ostala su irelevantna i uglavnom se tiču života samog ispitanika. Vi ukoliko želite nekome nešto da podmetnete ne morate to da činite preko poligrafa. Ja ne znam kako bi uopšte pronašli ispitivača koji bi bio voljan da tako nešto učini. Za četrdeset godina u ovom poslu ja za takav primer nisam čuo.

* A da li je sa strane ispitanika izvodljivo prevariti poligraf, bilo upotrebom lekova, ili nekom drugom metodom?

– Ukoliko ispitanik koristi medikamente vi ćete vrlo brzo u tom „pred-testu“ da utvrdite da sa tim licem nešto nije u redu i da ne treba da bude ispitan. Ljudi koji koriste narkotike ili ljudi sa teškim duševnim oboljenjima nisu pogodni za ispitivanje. Njima je akciono-reakciono vreme ili ubrzano ili usporeno i ne može se doći do željenih rezultata. Što se tiče mogućnosti da se prevari poligraf, sam aparat niko ne može da pobedi. U Americi je rađeno jedno istraživanje koje je utvrdilo da je poligraf tačan u 97 odsto slučajeva. Vi samo možete da pobedite lošeg ispitivača koji nije dobro sastavio listu pitanja ili koji nije dobro informisan o konkretnom slučaju. Ali poligraf, sam aparat, ne možete da pobedite.

Poligraf kao stavka u ugovoru

* Vi radite poligrafska ispitivanja u komercijalne svrhe. Ko su najčešći korisnici vaših usluga u Srbiji?

– To su najčešće vlasnici firmi koji imaju neki problem sa zaposlenima, bilo da im nestaje novac ili nešto slično. Takva ispitivanja u najvećem broju slučajeva traže direktori stranih firmi. Kod njih je često u ugovorima navedeno da će zaposleni pre potpisivanja ugovora o radu morati da se podvrgnu poligrafskom testu. To je u zemljama iz kojih dokaze ustaljena praksa, pa ne vide potrebu da se to menja i u Srbiji.

Niko se nije obogatio od ispitivanja

* Da li je na tržištu velika potražnja za tom vrstom usluga?

– Nekad imate posla, nekad nemate. Tu nema pravila, dešava se da se mesec dana niko ne javi, a da onda potražnja naglo skoči. Jedno je izvesno, ljudi koji misle da od ovog posla mogu lako da se obogate vrlo brzo shvate da nisu u pravu.