Srbija se opredelila za političku integraciju u EU i to je spoljnopolitički prioritet. S druge strane, evropska spoljna politika nije uniformna i mnoge prestonice EU gaje privilegovane odnose s Moskvom. U tom smislu, dalja evropska integracija Srbije ne podrazumeva narušavanje tradicionalno bliskih odnosa s Rusijom. U momentu kada Srbija uđe u EU, očekujem da će Unija s Rusijom imati zonu slobodne trgovine, tako da se ni pitanje naše slobodne trgovine s Rusima neće postavljati, kaže za Danas Nikola Jovanović, koordinator resornog odbora Demokratske stranke za regionalnu saradnju i evropske integracije, koji je i urednik časopisa Izazovi evropskih integracija.
Kako vidite buduću saradnju Srbije i Moskve?
– Kao dinamičnu i kao plus Srbije na međunarodnoj sceni. U EU ima nekoliko država koje zbog istorijski opterećenih odnosa s Moskvom onemogućavaju EU kao celinu da kvalitetnije sarađuje s Rusijom i to se sve više percipira kao problem. Srbija sa svojim dobrim odnosima u svetu može biti samo atraktivniji kandidat za članstvo u EU i jednog dana član koji unosi dodatnu pozitivnu vrednost u evropsku zajednicu.
Da li Srbija i dalje zavisi od podrške Rusije oko Kosova i ima li u tom pogledu neke političke obaveze prema Moskvi?
– Rusija jeste garant očuvanja perspektive političkog dijaloga i trajanja Rezolucije 1244 SB UN dok se taj dijalog ne završi nekim kompromisnim rešenjem. Međutim, Rusija ima svoje razloge i interese za ovakav stav i Srbije nema političke obaveze prema Rusiji vezane za podršku oko Kosova u Savetu bezbednosti.
Prema vašem mišljenju, koliki je ruski uticaj u Srbiji?
– Ograničen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
