Može li jedna građanska inicijativa iz Kraljeva „tranzitirati“ u državni projekat?

A, eto, posle nešto malo više od tri godine postojanja ovo udruženje je došlo baš u tu, samo na prvi pogled, apsurdnu situaciju. Jer, posle dobijenih prvih desetak sudskih presuda za odštetu po osnovu neisplaćenih zarada članovima „Inicijative za prava radnika Kraljeva“ došli su, preko posrednika iz jedne beogradske  advokatske kancelarije, predlozi iz Državnog pravobranilaštva Srbije  da se sretnu i počnu pregovore o  modalitetima sporazuma sa državom i umanjenja štete po javne finansije države koja će, sigurno je, nastati kada se donese  još  sudskih presuda za  isplatu odštete radnicima zbog onemogućavanja od strane države  da blagovremeno ostvare svoje pravo korišćenja  imovine u vidu  obračunatih a neisplaćenih zarada.

Delovanje ovog udruženja, reklo bi se, počinje da opravdava svrsishodnost građanskih inicijativa i  udruživanja zarad jedinstvenog nastupa u komunikacijama sa državnim organima u Srbiji koji , u ovim post tranzicijskim vremenima, često „gube kompas“ u poimanju svoga postojanja kao servisa svih građana.

Zato je možda baš kratki osvrt na njihov rad dobar primer i za druge građane širom Srbije da, uz svesrdnu pomoć Dragana Mitrovića  predsednika ovog udruženja, koje od nastanka  funkcioniše kao otvoreno  i okuplja više od 800 radnika iz nekoliko kraljevačkih preduzeća, a dominantno iz pet celina nekadašnje Fabrike Vagona iz Kraljeva, damo kratki prikaz njihovog delovanja.

Bilo je tu  brojnih aktivnosti i akcija  udruženja koje su se kretale u rasponu od raznih vidova iskazivanja protesta poput, svakodnevnih  radničkih protesta  ulicama Kraljeva  proleća 2016. na kojima se uvek pojavljivalo bar polovina članova, ili brojnih sastanaka rukovodstva udruženja sa predstavnicima državnih organa na lokalnom i nacionalnom nivou pa sve do, susreta sa Aleksndrom Vučićem u kraljevačkoj Hali sportova, tokom njegove kampanje za Predsednika Srbije aprila 2017. godine.

Suština, zajednički imenitelj svih tih  aktivnosti udruženja  i pojedinačnih sudskih sporova, jeste precino definisani cilj, isplata zaostalih zarada uz oslanjanje na postojeću legislativu i  ispravno i nepokolebivo tumačenje normi koje se tiču ostvarivanje prava radnika na zaradu.

Već pri nastajanju problema krajem 2015. godine, uvođenjem stečaja u sve posebne pravne celine nekadašnje  Fabrike Vagona Kraljevo (Koncern, Vagonogradnja , Drumska vozila, Termoplastika i Livnica) inicijatori i osnivači udruženja građana „Inicijativi za prava radnika Kraljeva“ su detektovali ne baš časnu nameru pojedinaca iz državnih ustanova i institucija da se, okončanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije i pokretanjem stečaja, država kao, tada, jedini vlasnik fabrike „oslobodi“ balasta troška za obračunate a neisplaćene zarade radnicima u celini ili bar velikim, značajnijim, delom te obaveze, koja, u slučaju članova ovog udruženja zbirno iznosi oko pet miliona evra. Ako ne za uvek ono bar za koju godinu!

Tvorci te strategije iz tadašnjeg Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja  uz , svesnu ili nesvesnu pomoć,  pojedinaca iz pravosudnih institucija izjednačavaju potraživanja radnika sa  potraživanjima nastalim iz klasičnih komercijalnih odnosa ,i radnike kao poverioce svrstavaju u treći naplatni red dospelih i priznatih potraživanja.

Sve pozivajući se na Zakon o stečaju ,prenebegavajući mišljenje Ustvnog suda Srbije iz 2012. godine koji je tumačeći koliziju pojedinih odredbi Zakona o stečaju i člana 58. Ustava Srbije u delu Zakona kojim je moguće privatnu svojinu, iskazanu kao obračunatu a nesiplaćenu zaradu, „konvertovati“ u državnu imovinu. Njihovim delanjem prava radnika okupljenih u „Inicijativu za prava radnika Kraljeva“ iz Zakona o radu su marginalizovana u korist onih odredbi Zakona o stečaju koji štite interese države i ,zašto ne reći, (pro)biranih kupaca imovine iz stečane mase.

Aleksandar Vučić, tada samo predsednik Vlade i predsednički kandidat rekao je, aprila 2017. godine, rukovodstvu udruženja da  su zahtevi članova  udruženja osnovani i da će, najkasnije u roku od mesec dana biti pokrenuti svi državni  mehanizmi da im se omogući ostavrivanje njihovih prava na isplatu zaostalih zarada.

Stvari, kao što smo već rekli jesu krenule sa „nulte tačke“ prvim, pojedinačnim presudama ali će, sudeći po dosadašnjem iskustvu, Ibrom proteći još mnogo, mnogo vode dok se cilj osnivanja udruženja ne ostvari  isplatom zaostalih zarada a radi se, u proseku o  pojedinačnim iznosima od oko 600.000 dinara, bez obračunate  kamata za kašnjenje.

Osnivačima i članovima „Inicijativa za prava radnika Kraljeva“, do tada ostaje da se nadaju da će preostale pojedinačne presude biti brže donošene uz primenu ujednačenijeg tumačenja  postojećih normi  kao i da će ta milijarda i stotak -dvesta milona evra koliko država Srbija ,prema nekim procenama, duguje  radnicima za nesiplaćene zarade u svim preduzećima „nestalim“ u tranziciji biti „sića“ za , kako to već ističu, stabilne državne prihode.

Možda, neko, zarad pravde, i predloži da se od dela  silnih milijardi kojima se licitira za neki novi investicioni ciklus u narednih 4 ili 5 godina, izdvoji ta jedna milijarda i da se namire svi radnici u Srbiji.

A oni, i ako dođu do tog novca, sve i da žele, neće ga stavljati u slamarice nego će nagrnuti da izmiruju zaostale, lične, dugove a to će, sigurno je pozitivno uticati na ekonomiju države.