Može li Marija Mali dobiti status uzbunjivačice?

… te da joj je tokom borbe za starateljstvo nad decom rekao da je sudija „njegova“, da bi dobila status uzbunjivačice, morala bi na sudu da dokaže uzročno-posledičnu vezu svega toga sa otkazom koji je dobila u kompaniji „Bambi“.

Zbog toga se, u iščekivanju saslušanja Marije Mali o navodima koje je iznela u javnosti, a koje će biti održano u Višem javnom tužilaštvu 30. marta, postavlja pitanje na koji način država može da je zaštiti. Mišljenja Danasovih sagovornika su podeljena – dok Zoran Gavrilović tvrdi da je Marija Mali uzbunjivačica, Ivan Ninić smatra da bi to morala da dokaže na sudu, a Nemanja Nenadić ukazuje da ona može da bude svedokinja u krivičnom postupku i da po tom osnovu uživa zaštitu. Ipak, Zakon o zaštiti uzbunjivača je nedvosmislen – da bi uzbunjivač imao prava na zaštitu, štetna radnja treba da je izazvana u vezi sa uzbunjivanjem, što implicira da se ona može dogoditi tek nakon momenta započinjanja uzbunjivanja, odnosno nakon otkrivanja informacije od javnog interesa.

U slučaju starateljstva nad decom, Mariju Mali bi trebalo da zaštiti Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo pravde, ili zaštitnik građana, a u slučaju eventualne diskriminacije i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Takođe, njene navode o sprezi sudije, advokata i veštakinje, koje optužuje da su joj „brutalno“ oduzeli decu i dali Siniši Malom na staranje, trebalo bi da istraže i advokatske komore, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva…

Iz Agencije za borbu protiv korupcije ukazuju za Danas da, na osnovu važećih zakonskih propisa, Agencija nema nadležnosti da utvrđuje status uzbunjivača niti da štiti uzbunjivače, te da Agencija nije imala zakonski osnov za razmatranje navedenog pitanja sa Marijom Mali.

Ivan Ninić, izvršni direktor Centra za vladavinu prava, kaže za Danas da po zakonu, Marija Mali jeste izvršila uzbunjivanje, te da je i percepcija javnosti da je sve što je rekla čin uzbunjivanja.

– Međutim, to je potrebno gledati u odnosu na radni status. Dakle, da li Marija Mali može da dobije status uzbunjivačice zavisi od toga da li ona može da dokaže uzročno-posledičnu vezu između uzbunjivanja i otkaza na radnom mestu, jer je status uzbunjivača vezan za radno-pravni položaj – ukazuje Ninić. Upitan na koji način Marija Mali može da traži status uzbunjivačice, naš sagovornik objašnjava da bi morala da podnese tužbu Višem sudu u Beogradu i dostavi dokaze o otkazu, bude saslušana, predstavi svedoke…

– Potom bi sud odlučio o njenom tužbenom zahtevu. Lično sam pesimista po pitanju toga da Marija Mali može da dobije status uzbunjivačice. Proces dokazivanja uzročno-posledične veze je u stvari težak za dokazivanje – naglašava Ninić i dodaje da preteće poruke o otkazu koje je dobila od Siniše Malog svakako mogu biti upotrebljene kao dokaz pred sudom.

Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), smatra da je Marija Mali prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača samim činom iznošenja tvrdnji postala uzbunjivačica. Prema njegovim rečima, sud može da odredi meru zabrane odmazde prema njoj. S druge strane, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, objašnjava za Danas da Marija Mali ne može da dobije status uzbunjivačice, ali može da bude svedok u krivičnom postupku i da po tom osnovu uživa zaštitu.

Zakon o zaštiti uzbunjivača

U Zakonu o uzbunjivačima se navodi, između ostalog, da uzbunjivač ima pravo na zaštitu ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom, otkrije informaciju, u skladu s ovim zakonom, u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje. Informacija koju iznese uzbunjivač mora da sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera. Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu. Takođe, sudska zaštita uzbunjivača se ostvaruje podnošenjem tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem nadležnom sudu, u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno tri godine od dana kada je štetna radnja preduzeta.

Inicijativa uzalud čekala Malog

Beograd – Predstavnici Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ juče su na ulazu u Skupštinu grada Beograda napravili „živi lanac“ u nameri da dočekaju gradonačelnika Beograda Sinišu Malog, ali se on nije pojavio.

„Siniša Mali nedeljama izbegava novinare i građane koji traže njegovu ostavku, zato smo jutros odlučili da ga sačekamo ispred Skupštine grada i da mu poručimo da njegova taktika da sačeka da sve prođe, da se sakrije od javnosti i da zataška svoje zločine, neće proći“, saopštila je Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“. Institucije policije i tužilaštva su nedelovanjem samo zaštitile počinioce, ali ne mogu, poručuju aktivisti, nikog amnestirati od odgovornosti. Živim lancem, blokadama i građanskom neposlušnošću ukazujemo na kršenja zakona, na nepravdu koja podriva naše društvo i nemoć institucija da se sa njom izbore, ukazuju aktivisti i traže ostavke i utvrđivanje odgovornosti.

D. D.