Može li nas promeniti  sat  „boravka u mraku“

Cilj ove globalne akcije započete 2007. godine u Sidneju kojoj se, u međuvremenu, za predhodnih 11 godina, pridužilo oko 7.000 gradova iz više od 180 zemalja u svetu je poruka „da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svakodnevne navike za dobrobit planete Zemlje i svih nas koji na njoj živimo“.

Kraljevu  ovo, inače, nije prvi put da se pridružuje  akciji  i to je, bez sumnje za pohvalu . No, nemoguće je a ne postaviti otvoreno pitanje jesu li donosioci odluka na lokalnom nivou nešto  naučili i počeli da primenjuju iz poruke koju ova akcija šalje? Jednostavno je , i  medijski atraktivno, pridužiti se akciji „Sat za našu planetu“ a potom, kad se „svetla upale“ nastaviti po starom.

I baš to, nastaviti po starom jeste ono što nas najviše brine i što nam daje za pravo da posumnjamo da se ovom i sličnim akcijama skreće pažnja sa osnovnih problema u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti na lokalnom nivou.Tamo gde započinju svi procesi koji su uzrok klimatskih promena i gde se najdrastičnije vide (i trpe) sve posledice  velikih klimatskih promena .

Navođenje tih, osnovnih, problema u  oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti na nivou grada Kraljeva, poput , recimo, više od trećine ukupnog broja  dana u  jednoj godini  sa koncentracijama PM 10 čestica iznad dozvoljenih u poslednje tri godine, neadekvatnog  tretmana komunalnog otpada i otpadnih voda iz gradske kanalizacije , neadekvatne kontrole  i neadekvatno upravljanje  sa  preko 90 postojećih  seoskih vodovoda,  sa kojih se vodom za piće snabdeva polovina populacije grada ,  inveseticija u jačanje efikasnosti  gradskog javnog osvetljenja bez unapred , javno ,definisanih ciljeva ,neadekvatnog  odnosa prema opasnostima od industrijskog i istorijskog otpada u krugu nekadašnje Fabrike Vagona čiji su pogoni malte ne u centru grada…potrajalo bi dugo i oduzelo još prostora.

Velika je i sve vidljivija razlika između broja i obima  problema u ovim oblastima  i izdvajanja iz javnih prihoda grada za mere kojima bi se  njihovi uzroci eliminisali. Evo , da po ko zna koji put ponovimo , u budžetu grada za 2019 godinu na poziciji zaštita životne sredine planirano je 136.402.000 dinara  ili 3,5 odsto od budžeta  a za program energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije 115.246.135 dinara  2,99 odsto od budžeta. Nisu to, mala sredstva i nije osnovni problem njihov iznos već je problem  izostanak jasne i u budžetu  vidljive veze između planiranih mera, aktivnosti i očekivanih rezultata.

Istina je i da se preduzimaju određene  aktivnost  u ovim sektorima ali je ključno pitanje kako i na koji način se definišu javne politike grada u ovim oblastima?

Javnost o tome malo zna, nedovoljno je uključena , a predviđene procedure se zadovoljavaju  u formalnom smislu. No to danas, nije, rekli bi smo, karakteristika samo za oblasti zaštite životne sredine i energetsku efikasnost jer se ,većina odluka  na lokalnom nivou,donosi u uskom krugu „odgovornih“.

Primera radi, dva ključna, savetodavna, tela u lokalnoj samoupravi  resorno odgovorna za ove dve oblasti, Savet za energetsku efikasnost i Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća, evo , na kraju prvog kvartala tekuće godine nemaju ni svoje Programe ni Planove rada za  2019. godinu i nisu, još uvek, održali  ni jedan svoj sastanak u ovoj godini.. A upravo su to ona malobrojna institucionalna tela u kojima se nalaze i predstavnici  civilnog sektora pa im se tako oduzima i onaj premali prostor za eventualni uticaj na kreiranje javnih politika.

Lepo je, dakle, što se, kao lokalna samouprava , uključujemo  u akcije poput „Sata za našu planetu“ ali će još lepše biti  da  „upalimo svetlo“ i uključimo što više građana u procese kreiranja javnih politika grada u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti.