Može li novi doktorat Siniše Malog u Slovačkoj baciti u zaborav plagijat iz Srbije?

Mali se novim doktoratom pohvalio juče na svom Instagram nalogu i sada će konačno moći ispred imena da napiše „dr“ budući da njegov prethodni pokušaj da dođe do zvanja doktora nauka Univerziteta u Beogradu nije bio uspešan.

– Novi doktorat Siniše Malog ne može da pokrije činjenicu da je dokazano da je na Univerzitetu u Beogradu počinio plagijat. Naravno, za sada nema dokaza da je i novi rad takav, ali svako ko je sam pisao doktorat teško može da zamisli da ministar finansija bilo koje države ima dovoljno vremena da pohađa tri godine doktorskih studija, polaže ispite i objavljuje naučne članke, odnosno sam napiše doktorsku disertaciju – ističe Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Goran Radojev, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kaže da je fasciniran kako je Siniša Mali uz ogromne obaveze kao ministar finansija uspeo da za samo tri godine završi doktorske studije i odbrani doktorsku disertaciju u Slovačkoj.

– Meni je trebalo pet godina za istraživanje, pisanje i odbranu moje disertacije, ali ja ipak nisam takav kapacitet kao aktuelni ministar, čiji je prvi doktorat proglašen plagijatom. Pokušao sam da preko Kobsona pronađem koje naučne radove, a u vezi teme doktorata, je Siniša Mali objavio u časopisima sa SCI liste, ali nisam uspeo da nađem nijedan. Verovatno je problem do mene i pretraživača – navodi Radojev.

On kaže i da je „veoma zanimljivo da ministar finansija u Vladi Srbije nije želeo da doktorira u Srbiji, nego je platio ne baš jeftinu školarinu od ne baš velike ministarske plate, kako bi doktorske studije završio u Slovačkoj“.

– Zašto je tako postupio verujem da će svako lako zaključiti – poručuje Radojev.

Za Biljanu Stojković, profesorku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svaki doktorat koji ne podrazumeva apsolutnu posvećenost nauci i tematici je ništavan.

– Ne mogu da zamislim ozbiljnu doktorsku disertaciju, naučno zasnovanu i sa ozbiljnim doprinosom nauci od nekoga ko uporedo navodno radi važne poslove i navodno postiže izuzetne rezultate, a da to nije povezano sa apsolutnom posvećenošću tom naučnom radu. Gajim velike sumnje u taj doktorat – ili je disertacija površna i veoma loša, ili je dotični nije napisao – navodi Stojković.

Slobodanu Prvanoviću, naučnom savetniku u Institutu za fiziku, nije jasno zašto Siniša Mali nije pokušao da doktorira na nekom našem univerzitetu.

– Zar mu ne bi bilo i lakše i lepše? A, kad se već opredelio za to da svoju stručnost prezentuje na stranom terenu, zašto nije odabrao, recimo, Kajmanska ostrva? Čini mi se da bi jedna takva egzotična destinacija bila adekvatna za njegovu ekspertizu. Kako god, nadam se da nećemo ostati uskraćeni za informaciju kako trenutno stojimo sa proizvodnjom pamuka, ako se time bavio i u ovom doktoratu – komentariše Prvanović.