Svako može da napiše, objavi, promoviše knjigu – višestruko nagrađivani pisac, folk pevač, osuđeni kriminalac. Ovaj poslednji može da napiše i knjigu o svom poslu. Ako je ne piše iz zatvora poput Legije, može da je donese u studio televizije sa nacionalnom frekvencijom i da je tako promoviše. To poslednjih nedelja radi Mihailo Maksimović, osuđivani makro, autor knjige u kojoj prenosi „priče“ različitih devojaka.
Kada međutim nastupa trenutak u kome nadležne institucije poput tužilaštva ili REM-a treba da reaguju?
Mihailo Maksimović osuđen je za delo posredovanje u prostituciji a trenutno se vodi postupak protiv njega zbog dela trgovina ljudima. On je uz to i rado viđen gost u mnogim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u kojima se govori o legalizaciji prostitucije, a gde on između ostalog koristi vreme da promoviše svoju knjigu.
Ovo svakako nije prvi put da medijski prostor dobijaju dela osuđenih kriminalaca. Autonomni ženski centar i predstavnici NVO Atina, koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima, veruje da bi povodom Maksimovićevih javnih nastupa trebalo da reaguje republička javna tužiteljka i da ispita da li mediji koji pozivaju Maksimovića učestvuju u krivičnom delu podstrekivanje na prostituciju.
Iz Atine još poručuju da Maksimovićeva knjiga koju mediji promovišu predstavlja svojevrsni „priručnik za bavljenje određenim krivičnim delima“, i da bi tužilaštvo trebalo da se pozabavi njenim sadržajem.
Upitana o stavu nevladinih organizacija advokatica Nina Nicović podseća da „prostitucija nije legalizovana u Srbiji zbog čega bi svaki pozitivan govor o tom poslu mogao da se posmatra kao podstrekivanje“.
– U tom konktekstu tužilaštvo bi zaista trebalo da se pozabavi javnim gostovanjima osobe koja je osuđena zbog podstrekivanja na prostituciju i da izmeri svaku njegovu reč da bi se videlo da li tu ima krivičnog dela podstrekivanja na prostituciju – kaže Nicović.
Ona podseća i da je prostitucija često povezana sa trgovinom ljudima.
– Ako je osoba pod istragom za krivično delo koje je povezano sa trgovinom ljudima, tužilaštvo takođe treba da obrati posebnu pažnju na javne istupe te osobe jer ona ih može koristiti za uticaj i pritisak na žrtve koje bi eventualno istupile. Što se tiče knjige koju napiše lice protiv koga se vodi istraga, i ona može biti predmet interesovanja tužilaštva jer bi tu možda mogli da se pronađu dodatni dokazi protiv tog lica – navodi sagovornica Danasa.
Osvrćući se na ulogu medija Nicović kaže da bi nadležni regulatorni organi morali da se pozabave tim emisijama.
– Iako novinar tj. voditelj ne može da utiče na to šta će gost da kaže, po mom mišljenju, dužan je da usmerava razgovor tako da se emisija ne svede na propagiranje prostitucije – dodaje Nicović.
Regulatorni organi u ovom slučaju međutim nemaju puno da kažu.
Članica REM-a Judita Popović navodi da je do sada milion puta bilo osnova da se reaguje povodom medijskih nastupa različitih ličnosti koje su prethodno osuđene.
– Jako malo procesa je međutim pokrenuto a još manje je okončano izricanjem mera. U tom pogledu REM nije odgovorio izazovu koji se pred njega postavio u ovom pogledu jer nije iskoristio sve svoje zakonske mogućnosti i sprečio takvu vrstu medijske promocije – kaže Popović.
Ona podseća da je regulator u obavezi da vodi računa o kvalitetu programa, o tome da nema kršenja ljudskih prava, govora mržnje, da je program takav da podiže kulturni nivo.
– Takođe treba voditi računa i da na ovaj način maloletnici bivaju izloženi promovisanju prostitucije i kriminala. pa sa više strana dakle postoje razlozi da se reaguje ali to izostaje – zaključuje Popović.
A kada institucije ne reaguju, sve se svede na moralne koordinate uključenih.
Kako kaže izdavač Zoran Hamović „ne postoji zakonska prepreka da se bilo šta objavi ili napiše jer je to sloboda govora za koju smo se borili“.
– Postoji nešto drugo na šta smo zaboravili a to su profesionalna etika i lični moral. Kao što postoji i institucija urednika čiji je zadatak da bira sadržaj koji objavljuje u skladu sa svojim moralim integritetom i identitetom izdavačke kuće. Podsetio bih vas međutim na situaciju na Sajmu knjiga koja se desila pre par godina kada je na štandu istog izdavača stajalo izdanje autora koji je bio u tom trenutku u zatvoru – Legije a do nje je stajala knjiga o premijeru Zoranu Đinđiću – navodi Hamović.
On ističe da su danas profit i pohlepa iznad ljudskosti.
– Mi smo i danas svi taoci jedne politike koja je slom svih morlanih načela i koja veliča korupciju i prostituciju pa su tako u izdavaštvu najbolje kotirani i uvaženi oni koji objavljuju takve vrste literarure – zaključuje Hamović.
Gostiljac: Nema posla za tužioca
Advokat Viktor Gostiljac ima drugačiji stav u odnosu na Ninu Nicović i nevladine organizacije u pogledu toga da li povodom medijskih nastupa Mihaila Maksimovića ima posla za tužilaštvo. Viktor Gostiljac kaže da je „legalizacija prostitucije potpuno legitimna tema o kojoj se godinama govori“, i da u tom kontekstu i osobe poput Maksimovića mogu biti pozivane. On smatra da u ovom slučaju nema posla za republičku javnu tužiteljku. „Nekada najveći zagovornici ljudiskih prava dolaze na prag nečega protiv čega se bore i treba biti veoma oprezan da se ne bi nametnule nove stege“, kaže Gostiljac. On dodaje da se Maksimovićevi medijski istupi mogu videti jedino kao stvar neukusa. „Bitno bi bilo jedino da javnost bude dovoljno pismena da to prepozna i ne gleda takve sadržaje“, dodaje Gostiljac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.