Može li Siniša Mali da postane doktor nauka po milosti suda: Intervju sa prof. Dragorom Hiberom o mogućem raspletu slučaja plagiranog doktorata ministra finansija

To za Danas kaže Dragor Hiber, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji i nekadašnji predsednik univerzitetskog Odbora za profesionalnu etiku, koga smo zamolili da pojasni čitaocima Danasa novonastalu pravnu situaciju i kakve su mogućnosti pred Univerzitetom za dalje postupanje.

Profesor Hiber objašnjava da su dve presude Upravnog suda po tužbama koje je podneo Siniša Mali, a koje su se u javnosti pojavile praktično istovremeno, međusobno suštinski povezane.

– Vremenski docnjom, od 2. marta 2023. godine, poništena je odluka Senata Univerziteta u Beogradu kojom je poništena diploma o stečenom zvanju doktora nauka Siniše Malog. Ova presuda je zasnovana na činjenici da je prethodno, 23. februara ove godine isti sud, u drugom Veću, doneo presudu kojom je poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu od 22. novembra 2021, kojim je odbijena žalba Siniše Malog i potvrđeno rešenje dekana FON-a (kojim je Malom izrečena mera javne osude prim.aut.) Na ovaj način, ukidanjem odluka Senata i Odbora za profesionalnu etiku, postupak utvrđivanja povrede profesionalne etike vraćen je stanje u kome je bio kada je žalba protiv odluke dekana FON-a doneta. Na snazi je, dakle, mada osporena žalbom, ta odluka.

Prema onome što smo do sada čuli presude Upravnog suda su proizašle zbog odluke Ustavnog suda.

– Mada su u tužbi koja je podneta protiv rešenja Odbora za profesionalnu etiku navedeni drugi razlozi, odnosno druge navodne povrede pravila postupka, tačno je da je glavni argument koji je rukovodio Upravni sud pri odluci da ukine ovo rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje bila odluka Ustavnog suda kojim je neustavnim oglašen član 9 Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova UB, odnosno prelazna odredba kojom je predviđena primena ovog pravilnika na postupke u toku. Ako dobro razumem odluku Ustavnog suda, ona u krajnjoj liniji vodi tome da u ovom postupku organi Univerziteta mogu izricati samo moralne, ne i pravne sankcije.

Budući da je Upravni sud poništio rešenje Odbora i odluku Senata o poništavanju diplome Siniše Malog, i predmet vratio na ponovno odlučivanje nadležnom organu, šta bi moglo da sledi? Koji je to nadležan organ koji sada treba da reaguje?

– Pravno posmatrano, na potezu je Odbor za profesionalnu etiku, koji treba da ponovno razmotri žalbu Siniše Malog. Senat ne može pravovaljano postupati dok nema odluke Odbora. Odbor može ponovo odbiti žalbu, a tada opet dolazi u obzir tužba Upravnom sudu, ili da ukine odluku dekana FON-a, kada se predmet vraća njemu na odlučivanje, ili da usvoji žalbu tako što će preinačiti odluku dekana FON-a, ukinuti ili izmeniti sankciju tamo izrečenu, čime bi se postupak okončao. Ako ponovo žalbu odbije i potvrdi odluku o javnoj osudu, usledio bi postupak Senata o oduzimanju zvanja doktora nauka, ako njemu u svetlu odluke Ustavnog suda ima mesta.

Da li zbog odluke Ustavnog suda postoji prepreka da, ako se dokaže u ponovljenom postupku da je doktorat plagijat, Senat opet poništi diplomu Siniši Malom?

– Reperkusije oglašenja neustavnim člana 9 Pravilnika nisu do kraja jasne. One ne znače zabranu retrokativne primene pravila postupka, već, ako dobro razumem, retroaktivne primene materijalnih odredbi Pravilnika ili čak uređenja ovog pitanja opštim aktom Univerziteta. U svakom slučaju, zamislivo je da u pretpostavci postojanja pravila čija ustavnost nije sporna, ponovo bude pokrenut postupak. Nezamislivo je da utvrđivanje postojanja plagijata i njegovih posledica zastareva. Novi manevar za zadržavanje zvanja doktora nauka stečenog plagijatom mogao bi tada biti pozivanje na načelo da je stvar rešena (Non bis in idem).

Šta bi moglo da se desi ako Univerzitet ne bude reagovao nakon dve presude Upravnog suda i ostavi „slučaj“ Mali ad akta?

– Ako organi Univerziteta ne postupaju kao što se neki (opravdano) ogorčeni pripadnici akademske zajednice predlažu, zamislivo je da zbog takozvanog ćutanja uprave bude podneta nova tužba ili da se traži prinudno izvršenje odluke Upravnog suda. To bi bio slučaj takozvanog izvršenja posrednom prinudom, izricanjem novčanih kazni Univerzitetu i odgovornom licu na Univerzitetu (rektoru) i njihovim ponavljanjem sve dok ne izvrši, odnosno dok Odbor za profesionalnu etiku ne donese jednu od opisanih odluka. Teško je pak zamislivo da se Upravni sud odluči za spor pune jurisdikcije, odnosno da sam reši sporno pitanje. Tako bi teatar apsurda dobio i apsurdnu konačnicu u vidu doktora nauka po milosti suda.

Nezamislivo da pravo štiti nemoral

Šta bi, po Vašem mišljenju, mogle biti prepreke da se postupak okonča, kakav god bio ishod? Utisak je da sve može da potraje jako dugo, jer na svaku odluku Siniša Mali ima pravo da se žali, a vidimo da on to i koristi.

– U svakom slučaju zamisliv je jako dug postupak. To je donekle posledica činjenice da se u njemu ukrštaju moralni i pravni poredak. Pritom se ne sme zaboraviti da je moral minimalni sastojak prava, da je nezamislivo pravno pravilo čija je sadržina nemoralna, odnosno koje štiti nemoral. Utoliko bi bilo strašno da odluka Ustavnog suda, čiji su delovi po mom mišljenju sporni, posluži da učini dozvoljenim plagiranje u doktorskoj disertaciji i omogući da umesto univerziteta, doktore nauka proizvodi sud. Doktorati bi bili obesmišljeni.