– Statut Univerziteta u Beogradu je jasan: kandidata za dekana predlaže nastavno-naučno veće fakulteta, a bira ga savet fakulteta. Stvar je trivijalna, ako Slaviša Orlović nije dobio potrebnu većinu glasova članova Saveta Fakulteta političkih nauka, on ne može da bude izabran za dekana – kažu za Danas nezvanično na Univerzitetu u Beogradu, povodom situacije u kojoj se trenutno nalazi FPN.
Orlović je, podsetimo, gostujući na N1 rekao da je izabran od Nastavno-naučnog veća u prvom krugu, rezulatom 55:42, da ostaje pri ostavci, ali da će poštovati svaku odluku NN veća, koje, kako kaže, jedino može da promeni njegovu odluku.
Na konstataciju novinarke da Zakon o Univerzitetu kaže da od 27 članova Saveta mora da glasa polovina, a da je za njega glasalo 13 Orlović je izneo svoje tumačenje:
„Što se tiče Saveta, tog dana je podneto pet odstavki, iz redova onih su bili protiv mene, to znači da se radi o nepoštovanju Naučno-nastavnog veća. Oni su mogli da glasaju protiv ili da ne dođu. Pet ostavki je verifikovano i utvrđen je birački spisak koji nije više imao 27, nego 22 člana. Sekretarka fakulteta je pocepala pet glasačkih listića, što potvrđuje da je birački spisak iznosio 22, i 13 je većina“, tvrdi Orlović.
S druge strane, naši izvori sa Univerziteta u Beogradu napominju da saveti fakulteta imaju ukupno po 27 članova i da je za bilo koju odluku potrebna većina, što je 14 glasova, i to važi bez obzira na to koliko članova prisustvuje sednici.
Podsećaju da je to istakao Univerzitetski ombudsman u svom savetodavnom mišljenju FPN-u, a isto je potvrdio i generalni sekretar Univerziteta u Beogradu.
U dopisu generalnog sekretara UB, u koji je Danas imao uvid, piše da je „za donošnje odluka na sednicama Saveta Fakulteta političkih nauka potrebna većina glasova ukupnog broja članova Saveta, a to je 27“.
Jedan od sagovornika Danasa sa UB pravi analogiju sa izborom za rektora, kada su kandidati bili Ivanka Popović i Vladan Đokić.
Tada je Popović dobila većinu glasova Senata u odnosu na Đokića, ali je Savet izabrao Đokića i u toj proceduru nije bilo ništa sporno, jer po Statutu Univerziteta Senat utvrđuje predlog kandidata za rektora, a bira ga Savet UB.
Na pitanje može li Univerzitet nešto da preduzme ukoliko se Orlović pojavi na sednici Senata u oktobru, budući da su dekani članovi tog tela, naš sagovornici iznose različita viđenja.
Jedni kažu da Senat ne verifikuje izbor dekana, ali verifikuje članstvo u Senatu, te da bi neko od dekana mogao da postavi pitanje zakonitosti Orlovićevog izbora.
S druge strane je mišljenje da Senat samo prima k znanju da je na nekom fakultetu izabran dekan, te da je pitanje za pravnike može li se nekom univerzitetskom organu uputiti žalba, ukoliko neko hoće da ospori Orlovićev izbor.
U svakom slučaju, sagovornici Danasa su saglasni da bi cela priča trebalo da dobije rasplet na FPN-u i to tako što bi se najpre izabrali nedostajući članovi Saveta umesto onih koji su podneli ostavke, a potom raspisali novi izbori za dekana.
Kako aktuelnoj upravi Fakulteta mandat ističe 30. septembra postojeći Savet može da izabere v. d. dekana koji će rukovoditi FPN-om do izbora novog dekana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.