Mrdalj: Srbija zbog problema Kosova postaje „bliski jugoistok Evrope“

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da EU pokušava da se profiliše „kao igrač koji zaslužuje više poštovanja nego što ga dobija“.

Kako je ocenio, „podebljavanje diplomatskog rečnika“ ipak više signalizira želju EU, „nego njenu faktičku sposobnost da projektuje svoju moć u geopolitičkoj igri“.

Pozicija Srbije u evropskom kontekstu je simbolička u smislu dokaza „da EU ne radi“, budući da problemi u regionu, prema mišljenju Mrdalja, ruše narativ o EU kao rešenju za sve probleme, što otvara vrata drugim igračima.

Ukazujući da u EU ima dosta „frakcija“, on je primetio i da Unija, istovremeno, ne želi ni da joj opet dođu Amerikanci i da uređuju stvari u njihovom dvorištu, mada je činjenica da „Evropa nije u stanju sama da reši probleme“.

„Čak ni Bajdenova pobeda ne anulira u potpunosti neka neslaganja između SAD i pojedinih članica EU“, predočio je Mrdalj.

Kada je reč o regionu, on je konstatovao da Unija „ima problem sa bilo kakvim sukobom na Balkanu, koji je istorijski u hroničnim sukobima“.

Dodatni problem je to što „EU nema mehanizme da zapreti kako bi se neki problem priveo rešenju“, ukazao je on i pozvao se na primer Kosova, kao problem koji „niko ne može da reši silom“ i koji je „zaključan na diplomatskom nivou“.

To otvara mogućnost drugim akterima da se uključe, a onda „Evropljani dolaze u situaciju da u sopstvenom dvorištu moraju da pregovaraju ili sa Amerikancima ili sa Rusima ili sa Kinezima o tome šta se dešava u Evropi“, naglasio je Mrdalj.

„Zato je region meki trbuh Evrope, rana koja je zagnojena i ne može da se zaleči, dok je EU, u pokušaju da izgradi građansko društvo kroz očuvanje stabilnosti“, prema njegovom stavu, „žrtvovala demokratiju i nije uspela da reši probleme“.

„Vlast u Srbiji priča da želi u EU ali je suštinski baš briga za tu temu“, uveren je Mrdalj, koji istovremeno uočava i da nema „sankcija za nedemokratsku praksu u Srbiji?“.

Kako je razjasnio, „EU nije u stanju da se okrene od Srbije, iako ova ne poštuje evropske vrednosti i standarde, jer bi tek to bio poraz evropske privlačne sile, što bi Srbiju gurnulo još dublje ka Kini i Rusiji“.

Jedna je stvar kada se u izveštajima EU kaže da je režim autoritaran i da gazi medije a druga kada se konstatuje da ima prostora za napredak, rekao je Mrdalj i objasnio da je „suština slična, ali je zamotana u davanje još više vremena Vučiću da kao nešto popravi“.

Prema njegovoj oceni, Evropu vrlo košta to što evropski projekat na Balkanu nije završen i to na diplomatskom, planu imidža, unutrašnje kohezije unutar Unije i na planu infrastrukture.

U svemu tome Srbija na „mapi deluje kao rupa u Evropi, jer ova ne može da kaže da je to njena, evropska teritorija“, obrazložio je Mrdalj.

Kako je precizirao, „to je teritorija oko koje se još vodi borba i stanje sutra može čak i da se promeni i zato EU govori rešite pitanje Kosova, jer su nerešene granice i geopolitički problem“.

On je uveren da bi rešenjem kosovskog problema „Rusija i Kina ostale bez upliva“, ali upozorava da nerešavanjem tog problema „Srbija biva kost u grlu EU, koji ova niti može da proguta, niti da ispljune“.

Otvoreno insistiranje na geopolitici, tumači Mrdalj, predstavlja formu prethodnog stava EU da je stabilnost važnija od demokratije i da, uprkos insistiranju, vladavina prava, ipak ostaje u drugom planu.

Po njemu, usaglašavanje spoljne politike sa EU, odnosno okretanje od Kine i Rusije, važno je u toj geopolitičkoj priči, jer sada ne mogu Vučića da nateraju da isporuči Kosovu stolicu u UN, „što bi za Zapad zapravo bio jedini uspeh pregovora oko Kosova“.

A sa tim nerešenim pitanjem, naglasio je Mrdalj, postajemo „Bliski jugoistok Evrope sa hroničnim problemom koji ne može da se reši“.

Na drugoj strani, i unutrašnje prilike u Srbiji su „kompleksne, i politički i vrednosno“, dodao je on i objasnio da „EU sarađuje samo sa Vučićem, između ostalog i zato što većina opozicionih partija kaže kako neće dati Kosovo i podržati eventualni sporazum koji smatraju izdajom“.

„Vučić je jedini igrač u Srbiji sa kojim svi hoće da rade. On je jedini prodavac sira na pijaci i može da se cenjka i diže cenu koliko želi. Kinezi dolaze i nude, Rusi dolaze i nude, Evropljani dolaze i nude i on je monopolista. Ako mu se ne sviđa kineska investicija, uzme evropsku“, ilustrovao je Mrdalj.

Mada za Vučića ponavlja da igra sa svima, on se „plaši da ćemo na dugi rok mi da platimo, jer će, pre ili kasnije, Amerika prestati da bude smušena kao sada, Rusija neće moći da održi svoje prisustvo zauvek, a Kina je daleko, ma koliko bila jaka, i mi ćemo dobiti po prstima“.

„Evropska unija ima mehanizme da nas kazni finansijski, ako želi, ali za tim merama ne poseže iz geopoliitčkih razloga“, protumačio je sagovornik FoNeta.

Ali, ako se situacija između Zapada i Istoka zakomplikuje, to ne znači da „liberalni Zapad neće prepoznati autoritarnu Srbiju kao pokaznu vežbu u kojoj bi saradnja bila merena priznavanjem Kosova“, zaključio je Mrdalj.