Mrkšiću 20, Šljivančaninu pet godina, Radić na slobodi

Haški tribunal juče je osudio oficire bivše JNA Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora i Veselina Šljivančanina na pet godina za pomaganje ubistva i mučenja hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991, a trećeoptuženog Miroslava Radića je oslobodio krivice.
Sudsko veće predsedavajućeg Kevina Parkera proglasilo je Mrkšića (60) krivim za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika, prethodno izvedenih iz vukovarske bolnice, na farmi Ovčara 20. novembra 1991. Šljivančanina (54) je sudsko veće proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje u mučenju zarobljenika, a oslobodilo ga krivice za ubistvo. I Mrkšić i Šljivančanin su osuđeni za kršenje zakona i običaja ratovanja, a sudsko veće iz pravnih razloga nije ni razmatralo tačke optužbe koje su im na teret stavljale zločine protiv čovečnosti. Radić (45) je oslobođen svih optužbi i biće pušten na slobodu. Sudsko veće je zaključilo da optuženi nisu bili učesnici u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ čiji je cilj bilo ubistvo osoba izvedenih iz bolnice, kako je tvrdila optužba, niti da je bilo ko od njih naredio streljanje hrvatskih zarobljenika koje su počinili pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga.
U obrazloženju presude, sudija Parker je naglasio da je pukovnik Mrkšić, kao komandant Prve gardijske brigade JNA i borbene grupe Jug, kriv što je 20. novembra 1991. popodne naredio pripadnicima vojne policije JNA da se povuku sa farme Ovčara i prepuste hrvatske zarobljenike lokalnoj Teritorijalnoj odbrani i srpskim paravojnim formacijama, iako je znao da su oni opasnost za pritvorene. Prema presudi, posledica te Mrkšićeve odluke, donete pod pritiskom takozvane Vlade SAO Istočne Slavonije, bilo je streljanje 194 zarobljenika koje su u noći između 20. i 21. novembra počinili teritorijalci i paravojnici. Mrkšić je, po presudi, odgovoran i zato što su snage JNA pod njegovom komandom uspostavile nehumane uslove za zarobljenike na Ovčari, a on je propustio da obezbedi primerenu zaštitu od TO i paravojnih formacija.
Prema rečima sudije Parkera, major Šljivančanin je osuđen zato što je, kao načelnik za bezbednost Prve gardijske brigade, propustio da zarobljenicima pruži adekvatnu zaštitu jedinica JNA i zato što trupe pod njegovom komandom nisu delovale da spreče mučenje zarobljenika. Sudsko veće je zaključilo da je Šljivančanin, po naređenju Mrkšića, bio odgovoran za evakuaciju zarobljenika iz vukovarske bolnice, ali da je njegova odgovornost prestala sa Mrkšićevim naređenjem da se vojni policajci povuku sa Ovčare, nekoliko sati pre nego što su zarobljenici streljani. Dok su vojni policajci JNA bili prisutni, oni su pokušavali, ali nedovoljno, da zaštite zarobljenike, ocenile su sudije. Sudsko veće je kao nedokazane odbacilo sve optužbe protiv kapetana Radića koji je u kritično vreme komandovao jednom od četa Prve gardijske brigade JNA. Sudsko veće je naložilo da Radić odmah bude oslobođen.
U završnoj reči na suđenju vukovarskoj trojki, sredinom marta ove godine, tužilac Marks Mur (Moore) zatražio je da svim optuženima bude izrečena kazna doživotnog zatvora. Branioci su predložili sudijama da Mrkšića, Šljivančanina i Radića oslobode, tvrdeći da njihova krivica nije dokazana. Suđenje vukovarskoj trojki je pred Tribunalom počelo 11. oktobra 2005, a završne reči odbrane i optužbe održane su od 15. do 17. marta ove godine. Mrkšić se dobrovoljno predao Tribunalu u maju 2002. godine, Šljivančanina su uhapsile vlasti Srbije sredinom juna 2003, a Radić se predao u aprilu te godine.