Njihov prelazni rok ne prate konferencije za novinare, honorari im se ne pišu sa velikim brojem nula, a koji će dres poneti pre svega zavisi od kazaljke na vagi. Prvotimci dva donjomilanovačka fudbalska kluba sa višedecenijskim trajanjem odlikuje se nesavršenim driblinzima i evrogolovima, već po manjoj ili većoj kilaži.
Debeli i mršavi, evo bezmalo šezdeset godina, odmeravaju snagu na fudbalskom terenu i sve više postaju atrakcija ove dunavske varoši. Publika koja dolazi da navija za svoje pulene sve je brojnije, a i standardni sastavi „ljutih“ protivnika dopunjavaju se „fudbalskim nadama“ ne samo iz Milanovca, već i okolnih naselja. Tako je u poslednjem prelaznom roku iz obližnje Topolnice stiglo pravo pojačanje Dejan Đorđević Purik sa svojih 176 kilograma i nešto mršaviji Dragoslav Nikolić Burduš čija se težina takođe izražava trocifrenom brojkom. Ne zaostaju ni mršavi čije su boje branili Vuk Bujak Kurjak i Zvonko Barbulović Flonger, mada je prava zvezda Dragiša Žurkić Muja iz Boljetina koji igra čak za tri tima Mršavih u Golupcu, Kladovu i Donjem Milanovcu.
– Ovde je najbolje. I društvo i organizacija, i sve što ide uz Mršave i Debele – objasnio nam je Dragiša Žurkić i ne gubeći vreme otrčao za loptom. S obzirom da ispunjava limit, nije teži od propisanih 58 kilograma, igranje fudbala na tridesetak stepeni njemu nije predstavljalo problem. Protivničkoj ekipi nije bilo nimalo lako, pa su vrlo brzo, čitaj istrčana jedna, eventualno dve dužine fudbalskog stadiona, Debeli tražili izmene.
– Druženje je prava stvar i motiv zbog koga dolazim već deveti put. I svaki put sam igrao, naravno za Debele. Debeli uvek – poručuje, dolazeći do daha, Žika Bogdanović iz Rudne Glave, koji je težak, kako sam kaže, tri jedinice, dakle 111 kilograma.
– Nisam ja debeo, samo elegantno popunjen – dobacuje u prolazu Dragan Aleksić Vatrogasac, koji je na merenju pre utakmice imao 100 kilograma.
– Debeli su jaka ekipa, a Mršavima jedino može da pomogne visoka spoljna temperatura – procenjuje najmlađi igrač, četrdesetogodišnji Dragan Stanojević, već par godina igrač mršavije ekipe. Ispostavilo se da ni visoka popodnevna temperatura nije smetala korpulentnima, jer su posle nerešenog rezultata u regularnom delu, boljim izvođenjem penala odneli još jednu pobedu.
Ukupna težina i jednog i drugog tima nije prijavljena, ali odokativnom metodom čini se da su Debeli premašili prošlogodišnju tonu i po, dok su Mršavi upola lakši. Teške noge Debelima nisu smetale da pobede još jednom. A pobedu, kao i uvek, proslavljaju svi zajedno na čuvenom trećem poluvremenu koje traje najduže.
U „fit formi“ – 135 kilograma
Najčuvenije donjomilanovačke fudbalere sa tribina je bodrilo više stotina gledalaca, ali i nekadašnji igrači ovih timova kojima sada godine ili bolest ne dozvoljavaju da igraju za svoje Mršave ili Debele. Rade Mižajka je dobio naslednika u svom sinu Miletu koji je od starta zauzeo mesto u timu Debelih, pa nekako lakše prihvata lekarsku zabranu.
– Igrao sam za Debele više od 20 godina, ali sad mi problem sa kukom ne da da igram – kaže Mižajka koji je u „fit formi“ imao 135 kilograma, a sada svojim savetima pomaže na klupi težeg tima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
