Mrsna fešta kraj Kolubare

Uprkos hladnijem vremenu ove godine pored domaćih ekipa u gostima su bili i timovi iz Banjaluke, Bjelovara i Zrenjanina.

Popularna čvarkijada iz godine u godinu beleži sve veće interesovanje, kako učesnika u pripremi ovog slanog i mrsnog specijaliteta, tako i posetilaca, pa je sa obe strane reke Kolubare bilo moguće nabrojati 82 oranije, u kojima se krčkala i topila masnoća kako bi se dobili što kvalitetniji duvan-čvarci. Mnoge ekipe bile su tu ne samo zbog takmičenja, već i druženja, a neke od njih beleže već tradicionalno učešće.

Žiri je najboljima proglasio čvarke ekipe „Etno-selo Krčmar“ kojima je pripala i nagrada u iznosu od 15.000 dinara. Drugo mesto, medalju i 10.000 dinara osvojila je ekipa mesare „Biftek“, dok je treća bila pečenjara „Kod Jove“. Za najiskusnijeg majstora proglašen je Dejan Lepojević, najbolji početnik Zolf i Veseli Sremci, najbolji „veslač“ (onaj koji meša čvarke) ove godine je iz ekipe mesare „Patak“, najuporniji čvarkoljubac Spasoje Cvetković, a zvanje najveselijih oranijaša ponela je ekipa pod nazivom „Prvi čvarak“.

Tradicionalno, svoje mesto na čvarkijadi imali su i učenici Poljoprivredne škole čija je ekipa najmlađa, ali kako kažu, ne i najneiskusnija. Đorđe, Miloš, Marko i Nebojša, učenici završnog razreda zanata mesar Poljoprivredne škole, kojima je nastup na čvarkijadi, na neki način, i diplomski ispit za posao za koji se školuju, kažu da nije sasvim lako napraviti dobre duvan-čvarke. Bira se najbolje svinjsko meso od plećke, vrata, paufleka, rebara i ribića, i to u odnosu 1:1,5 sa slaninom.

– Meso i slaninu sečemo na veličinu polovine pakle cigareta i kuvamo dok ne postane kašasto. Sve vreme mora da se vodi računa da se vatra ispod oranije dozira kako treba. Onda se dobijena kaša bistri, a kuva se dok voda ne ispari, i ne ostane samo sadržaj. Potom te, još sa puno masti čvarke, stegama cedimo kroz gazu, dok ne dobijemo duvan-čvarke tanke kao konac. Rastresu se, posole i tada je gotov ovaj specijalitet od svinjskog mesa i slanine, objašnjavaju dečaci Poljoprivredne škole.

Dok su prve oranije potpaljene i pre sedam sati, zvanično otvaranje upriličeno je oko podneva, pa je na bini ispred Centra za kulturu priređen i kulturno- umetnički program u kome su učestvovali KUD-ovi iz Valjeva, Faith i Branko, Dule Lušin, Angel Dimov, Čeda Marković i narodni orkestar RTS.

Cena duvan-čvaraka ove godine bila je 1.000 dinara, a pored duvan- čvaraka dobro su se prodavale i standardne uobičajene vrste čvaraka, zimnica, sir i kajmak i razne rukotvorine.

Zamerke „kralja duvan-čvaraka“

Slaven Batočanin, „kralj duvan-čvaraka“ i inicijator manifestacije, rekao je da čvarkijada dobija obrise ozbiljne manifestacije, ali da se mora još raditi na njoj. Iako je festival autorski svojevremeno zaštitio i ponudio gradu, na samom otvaranju nije pozvan na binu. Pre više od mesec dana na konferenciji za novinare apelovao je da se započne sa organizacijom, ali nije naišao na razumevanje gradonačelnika, pred čijim je vratima danima uzalud čekao.
„Ako grad zaista misli da unapredi ovu manifestaciju i da to bude vrhunska priča, mora i da se finansijski otvori. Daju tri miliona za film „Vrati se, Zone“, a za domaću manifestaciju sa ovoliko gostiju i učesnika samo 640.000 dinara“, veli Batočanin.