Profesorka Međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Sanja Đajić smatra da je teško predvideti ishod sudskih postupaka u tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
- – Podnesci, osim prvobitne aplikacije koja je štura, ne nalaze se u javnom domenu i nisu dostupni. To znači da ni tužba, ni odgovor na tužbu, eventualni drugi podnesci, kao ni protivtužba i podnesci koji se kasnije podnose, nisu poznati. Oni su dostupni, razumljivo, samo članovima pravnih timova, koji verovatno o tome ne mogu javno da diskutuju, pa bi odgovori mogli da predstavljaju, u najbolju ruku, samo nagađanja. Dakle, jako je teško predvideti kakav će biti ishod postupka, ne samo zato što ne raspolažemo činjeničnom građom na kojoj se zasnivaju podnesci niti nam je poznata parnična strategija, već i zato što je teško proceniti šta će Međunarodni sud odlučiti – ističe profesorka Đajić.
Ona napominje da je dodatno otežavajuća okolnost u predviđanju ishoda postupka i činjenica da se Međunarodni sud pravde ipak proglasio nadležnim za ovaj slučaj, iako je pravna javnost imala suprotno mišljenje.
– Kada se odlučivalo o nadležnosti u ovom istom predmetu, nekako je opšti stav stručne javnosti bio da se sud neće oglasiti nadležnim imajući u vidu stavove istog ovog suda prema članstvu nekadašnje SRJ u Ujedinjenim nacijama i uticaju ovog članstva na pristup sudu u sporu sa NATO državama. Pošto je MSP u odluci NATO konstatovao da SRJ nije imala pristup sudu u vreme podnošenja tužbe 1999. godine, te da je ovaj uslov obavezan i van dispozicije strana, bilo je uverenje da će isto zaključiti i u pogledu tužbe Hrvatske protiv SRJ budući da je ona podneta te iste godine. To se ipak nije desilo i sud se oglasio nadležnim. Zato je teško reći šta će biti zaključak suda – kazala je profesorka Đajić.
Međunarodni sud pravde se u predmetu Bosna i Hercegovina protiv SRJ, odnosno Srbije, često oslanjao na stavove Haškog tribunala, ali to ne znači da isti sud nema nadležnost da se izjasni o postojanju genocida, nezavisno od drugih organa međunarodnog pravosuđa.
– U presudi u predmetu Bosna protiv SRJ (Srbije) Sud je konstatovao da SRJ nije odgovorna za genocid u delu koji se odnosi na izvršenje, ali je našao da je odgovorna za propust jer nije pokušala da spreči, kao i za propust u izručenju Ratka Mladića Haškom tribunalu. Koristio je u velikoj meri presude Haškog tribunala kada je utvrđivao da li se genocid desio ili nije. Tada je našao da se jedino u Srebrenici desio genocid i tu se oslonio na Haški tribunal. Opet, rekao je da to ne znači da on nema nadležnost da sam i nezavisno od krivičnih sudova odluči o postojanju genocida. Kakve su implikacije ovakvih zaključaka na buduću presudu zaista je teško pretpostaviti. Ako se oslanja na presude i optužnice Haškog tribunala, onda nema dokazanog genocida kao utvrđenog prethodnog pitanja. Što opet ne sprečava Međunarodni sud pravde da se ponovo upusti u ispitivanje – ističe Sanja Đajić uz tvrdnju da je dokazivanje genocida „zaista zahtevan proces“.
Presuda
– Potencijalna osuđujuća presuda za genocid bila bi svakako težak teret za Srbiju u istorijskom kontekstu, nezavisno od pitanja materijalne odštete – smatra profesorka Đajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
