Petnaesti samit Pokreta nesvrstanih država, na kojem će zvaničnici vše od 100 zemalja razgovarati o diplomatskim odnosima, ekonomiji, razvoju i socijalnim pitanjima, počinje danas u egipatskom letovalištu Šarm el Šeiku. Tema samita je „Međunarodna solidanost za mir i razvoj“.
Delegaciju Srbije, koja u Pokretu nesvrstanih ima status posmatrača, predvodiće predsednik Boris Tadić, koji će na marginama skupa imati više bilateralnih susreta. U srpskoj delegaciji je i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji je juče učestvovao na pripremnom ministarskom sastanku. On je izjavio da se Srbija bori protiv pritisaka na zemlje članice ovog pokreta da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jeremić je rekao da se zvanični Beograd bori protiv izuzetno velikih pritisaka, koje neke od najuticajnijih država vrše na druge države da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Šef srpske diplomatije tokom samita će imati odvojene bilateralne sastanke sa ministrima inostranih poslova Egipta, Libana, Kuvajta, Maroka, Tajlanda, Kine, Katara, Ekvadora, Singapura, Čilea, Omana i Kenije. Očekuje se da će učesnici usvojiti Konačni dokument o zajedničkom stavu Pokreta nesvrstanih zemalja o mnogim pitanjima sa agende samita, kao i Deklaraciju o razvoju tog prokreta.
Svetske agencije javile su da će egipatski predsednik Hosni Mubarak preuzeti predsedavanje Pokretu od kubanskog lidera Raula Kastra, a da će uporedo biti održan i „samit prvih dama“, na kojem će biti reči o ulozi žena u upravljanju u kriznim situacijama. Prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u septembru 1961. godine, uz veliko zalaganje predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita. Na tom samitu učestvovali su predstavnici 25 zemalja. Beograd je ponovo 1989. godine bio domaćin samita Pokreta nesvrstanih. To je bio deveti sastank, koji je okupio predstavnike više do 100 zemalja. Pokret nesvrstanih trenutno ima 118 članica, od kojih su većina i članice Ujedinjenih nacija. Samiti tog pokreta održavaju se svake tri godine.
Ciljevi organizacije
Kako je navedeno u Havanskoj deklaraciji iz 1979. godine, svrha ove međunarodne organizacije je da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, uključujući i cionizam i sve oblike strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije. Nesvrstanost je politički pojam nastao u uslovima postojanja hladnog rata, a označava zemlje koje se zalažu za politiku aktivne miroljubive koegzistencije i najšire saradnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
