Foto: Stanislav Milojković„Mera nekog čoveka pa i umetnika nisu nagrade koje je dobio, već da li je ispunio svoju ljudsku dužnost, stajući na stranu dobra, istine i pravde“, napisale su između ostalog u svom pismu upućenom novinaru i književniku Muharemu Bazdulju Majke Srebrenice osuđujući njegovo „uživanje“ sa nobelovcem Peterom Handkeom nakon što je ovaj uz počasti odlikovan u Republici Srpskoj.
To su mu one poručile nakon što je Bazdulj nabrojavši Handkeove i nagrade Emira Kusturice, koji je takođe prisustvovao čitavom događaju, pokušao da opravda dvojicu velikih umetnika i svoje druženje sa njima u datom trenutku.
U odgovoru na pismo Majki Srebrenice pokušala je to i Bazduljeva majka, lekarka i takođe književnica Nura Bazdulj Hubijar.
„Rekle ste sve što je trebalo reći, a to ste učinile na human, ljudski način, istinito i objektivno, način koji i nalikuje nekome ko je pretrpio, trpi i koji će do kraja života trpjeti nezamisliv bol“, napisala je ona dodavši ipak na kraju pisma onu hrišćansku – da prvi kamen baci onaj ko je bez greha.
Muharem Bazdulj rođen je u Travniku 19. maja 1977. Završio je engleski jezik i književnost, bio je novinar sarajevskog Oslobođenja, koje mu je nakon ovog „druženja“ sa Handkeom otkazalo kolumnu, izvinivši se čitaocima.
Do 2016. bio je i novinar beogradskog Vremena. Dve godine pre toga nagradio ga je Danas svojim novinarskim priznanjem „Stanislav Staša Marinković“, kao i Udruženje novinara Srbije priznanjem „Bogdan Tirnanić“.
U poslednje vreme njegovi tekstovi mesto nalaze u Politici i Nedeljniku.
Prošle godine svrstao se uz one koji su protestovali protiv Ninove nagrade, tj. njenog žirija objašnjavajući da je jugoslovenstvo onih koji nisu razmatrani za ovo priznanje veće od jugoslovenstva žirija i onih koji su se našli u užem izboru.
Ljubitelj je i poznavalac svog slavnog sugrađanina, još jednog nobelovca – Andrića, odlično pliva u vodama popularne kulture, vrstan je govornik kakav se samo može poželeti na promociji neke knjige, u televizijskom gostovanju, bilo kom javnom istupu, solidan pisac. Beograd i Srbija su njegov izbor.
„Ja sam studirao u Sarajevu i živeo tamo godinama nakon studija. Takođe, devedesetih sam nekoliko meseci živeo u Zagrebu. Objavio sam neke knjige i u Sarajevu i u Zagrebu. Nakon što sam početkom dvehiljaditih počeo češće da dolazim u Beograd i da pišem za beogradske medije i objavljujem knjige kod beogradskih izdavača, a naročito nakon što sam osetio ritam grada i krenuo intenzivnije da se družim s nekim ljudima, jednostavno mi se ukazalo da mi je mesto ovde. Tu se najprijatnije osećam. To je najveći grad u kome se govori moj jezik, tu živi najveći broj ljudi koji voli da čita ono što napišem.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
