Muke domaćih pisaca i zakon o zaštiti književne svojine

U javnosti je bilo jasno da je donošenje jednog ovakvog zakona neophodno i mnogi „ljudi od pera“ koji su bili na funkcijama su tražili njegovo donošenje, ali je od toga „ostala samo reč i ništa više“.

Mali žurnal piše kako se ovim zakonom ne dira u „finansijske ili kakve druge političke ili partijske prilike, interes naroda i države“, a takvi zakoni se donose sa posebnom pažnjom i obazrivošću, dok se onaj koji treba da zaštiti umno stvaralaštvo pisca ostavlja „od danas do sutra“.

„Zar to nije grozno?“, pita autor teksta, da su i najmanje imovine zaštićene, a nešto na čemu se dugo i mukotrpno radilo, na nekom književnom delu je „ostavljeno na milost i nemilost, bez zakonske zaštite“.

Vojislav Rosić, novinar i književnik, pak traži da se takav zakon ne donese iz razloga što pisci ne mogu dobro da zarađuju od svojih dela, te zbog toga odlaze da rade kancelarijske poslove, zbog kojih ni ne mogu da prave dobra književna dela kasnije, pritom dodajući da je retka dobra srpska knjiga i da će se puno trošiti na prevođenje iste na strane jezike.

Autor teksta, Dimitrije M. Šolajić, odgovara Vojislavu Rosiću da „naše radove tuče baš ta pravedna, strana književnost“, ne zato što je bolja, već jeftinija.

Navodi da je čak i prevodilački posao lakši, da on uzme gotovu stvar u ruke, dok pisac prvo pristupa predmetu pisanja, zatim to što piše više puta koriguje, da bi kasnije sve to „sa grozničavim strahom“ dao u štampu i da prevodilac nije izložen kritici kao pisac.

Kada se donese zakon o književnoj svojini, pored same zaštite dela, „biraće se i pisac čije će se delo prevoditi, kao i samo delo“.

To će uticati i na književne radove od vrednosti i „da dobijamo dobra i odabrana dela strane literature, a ne radove koji prvi dođu do ruke“.

„Tražiće se, dalje, dobar prevodilac, a neće se puštati prevodi, koje prevode ljudi koji niti znaju jezik sa koga prevode, niti naš“, dodaje Šolajić i zaključuje da „uzrok zbog koga naša književnost nije razvijena onako kako treba ne leži isključivo u poplavi prevoda“ iako je to glavni razlog.

Postavlja se pitanje kako je naša književnost bila bolja ranije i znatno razvijenija, a tada su pisci zarađivali manje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.