Foto: B. Đ.Meštanima sela Radošin kod Svilajnca nedavno je zabranjeno korišćenje skele na Velikoj Moravi, što nanosi veliku štetu poljoprivrednicima jer se obradiva zemlja nalazi na suprotnoj obali. Želeli su da reše muke još pre 15 godina, ali se novac koji su uložili u izgradnju mosta negde “zadenuo“ u proceduri.
Naravno, ovi ljudi nisu odsečeni od sveta i postoje putevi do njiva – preko Batočine i Lapova ili preko sela Ribare kod Jagodine.
Međutim, u oba slučaja treba da se pređe više od 50 kilometara u jednom smeru, odnosno oko 110 ukupno kako bi se obavili poslovi na njivi, a poljoprirednici se potom vratili svojim domovima.
Kada vodostaj i prilike dozvoljavaju meštani bi koristili skelu, međutim, komunalna inspekcija je početkom marta donela rešenje o zabrani korišćenja – iz razloga bezbednosti.
Povod je bila nezgoda prilikom koje je jedan od traktora upao u vodu.
Ovaj vid prevoza, decenijama su koristili Radošinci koji pripadaju opštini Svilajnac s jedne i ljudi koji žive u selu Miloševo, sa druge strane, a to mesto pripada gradu Jagodini.
„Komunalna inspekcija iz Jagodine je zatvorila skelu, jer nema nadležne osobe. Ja sam pokušao da se obratim opštini, da se nekome dodeli da zvanično vozi skelu da možemo da funkcionišemo, ali sam svuda dobio odgovor da niko nije nadležan“, ispričao je za Danas Miroljub Rakić, meštanin Radošina.
Situaciju komplikuje to što je reč o dve lokalne samouprave na suprotnim stranama reke, pa nadležni to, kako kaže, koriste za poznati efekat ping-pong loptice kada je reč o odgovornosti.
Inspekcija obrazlaže da je skela nelegalno postavljena, a predsednik radošinske mesne zajednice tom prilikom izjavio je da su takav prelaz postavili meštani pre tri decenije.
Činjenično je stanje da skela nije registrovana i da njom niko ne gazduje, ali do te situacije i do nezgode sa upadanjem traktora ne bi ni došlo da je lokalna vlast imala sluha još pre 15 godina.
„Mi se pre svega borimo za most. Nas 80 ima obradivu zemlju preko Morave, ja lično 4 hektara i svi smo još 2007. godine skupljali novac za izgradnju mosta. Za prvu ratu sam prodao kravu, a tada je prodato oko 200 krava samo da se skupe pare i da rešimo problem“, objasnio je Miroljub.
Od svog imetka odvojili su, kako tvrde 1.800.000 dinara odnosno 23.600 evra po tada važećem kursu.
Priložili su, ističe naš sagovornik i nacrt projekta, angažovali su geometra, bila je određena trasa mosta, imali su i dozvole četiri okolne opštine.
„Novac je preko mesne zajednice prebačen na račun opštine Svilajnac. Godine 2009. rekli su nam da je projekat odbijen kao neispravan, želeli smo, naravno da se ispravi šta treba, ali od tada ne znamo ni šta je sa projektom, a ni sa novcem koji smo dali“, rekao je Miroljub.
Tadašnji predsednik mesne zajednice, nažalost, nije više među živima, a ni pre smrti nije objasnio meštanima o čemu se radi, dok je predsednik opštine Svilajnac i dalje na vlasti, ali do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na naša pitanja.
„Uplaćivali smo prvu ratu na račun mesne zajednice koliko su tražili. Mesna zajednica je imala ugovor sa opštinom. Kada sam video da je vrag odneo šalu, obratio sam se policiji. Podneo sam krivičnu prijavu pre mnogo godina, jer želim da se zna gde je nestao moj novac“, kaže naš sagovornik.
Iz policijske stanice Svilajnac, Miroljub je 2015. godine dobio odgovor da je slučaj predat tužilaštvu u Despotovcu.
Pošto ga niko nije obaveštavao, obratio se Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Sekretarijat 2016. takođe rekao da je sve u rukama nadležnog tužioca.
Nakon toga, naš sagovornik samo zna da je u proceduri koju je pokrenuo, a već je prošla decenija.
„Mi smo stvarno slepo crevo ovde u Radošinu. Poljoprivredni kraj, plodna zemlja, kako da se bavimo time, kako da prenesemo to na mlađe generacije?! Mi smo se mučili na njivi i u selu za te pare koje smo dali za most. Nisu nam pale s neba, uložili smo ih da nam bude bolje, nismo ništa tražili osim onoga što nam pripada“, smatra Miroljub.
I dok se meštani pitaju da li je vuk pojeo magarca, ističu da su i skelu pre zatvaranja mogli da koriste samo kada vodostaj nije previše visok ili kada nema velike suše, a sada im je i to oduzeto.
Oni žele, kako kažu, da urade sve po zakonskoj proceduri i ozvaniče rad prevoza, samo kada bi se pojavio neko ko je nadležan.
Zbog velike kilometraže koju moraju da pređu, posebno uz aktuelna poskupljenja goriva, njive ili ostaju puste i neobrađene ili ih Radošinci ustupaju nekome sa suprotne strane uz veoma male nadoknade.
Na taj način, rodna zemlja Pomoravlja biva sve više opustošena, sela izumiru, a mladi se sele u gradove i inostranstvo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Ovaj tekst je nastao zahvaljujući vama, našim čitaocima.
Pozvali smo vas da nam šaljete priče i budete reporteri Danasa, hvala vam na poverenju i hvala vam što jeste.Ukoliko imate neku interesantnu vest, zanimljivu fotografiju, video klip ili želite da ukažete na komunalni problem u vašem gradu, javite nam se putem kontakt forme na portalu Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
