Multietnička feministička mreža: Žene manjina na selu trostruko diskriminisane

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo! Hvala na informacijama. Ugovoreni brakovi u maloletničkom uzrastu moraju biti modifikovani, uz uvažavanje romske tradicije ali i životnih potreba romskih žena. Makar godine života se moraju pomeriti na 18+, jer je ovaj običaj devojčicama zapečaćena sudbina: i ako bi kasnije da se razvedu, bez obrazovanja nemaju mogućnost za samostalan život – mogu da rade samo nisko plaćene, fizičke, poslove. Očekujem i jednu veliku kampanju za ekonomsku ravnopravnost u nasleđivanju, to je izvor svih zala u ovako patrijarhalnom društvu. Zakon je jedno, ali praksa sasvim drugo u Srbiji. Zbog toga je devojkama udaja često biznis-aranžman, neretko su podsticane iz porodice da to bude što ranije. Na selu je posebno teško, zbog običaja da se ne deli imanje. Otreznio me je komentar moje mame u razgovoru sa prijateljicama oko današnjih čestih razvoda mladih žena:“ Pa i mi bi se sve razvele, da smo imale gde (da živimo samostalno)“. Samo napred u borbi za ženska prava.

   1. Подела ионако малих имања при неслеђивању би просто водило у расподелу беде, Марија. То није решење за економски просперитет, ни жена, нити мушкараца.
      Укрштање економских потешкоћа, које једнако тлаче без обзира на пол, са родном дискриминацијом је згодна за „интерсекционалне“ бесмислице и замагљивања реалних узрока, али сасвим контрапродуктивна уколико Вас заиста занима да се ова два проблема реше…

   2. Ako se država umeša u Romski način života kao što se umešala u Srpski onda će i romska populacija da se suoči sa negativnim prirodnim priraštajem. Ja našoj državi nebih ni dve ovce ostavio na čuvanje. Siguran sam da će Romi i Romkinje uspeti da se odupru ovom napadu.