MUP odbija da dostavi bezbednosnu procenu beogradskog Evroprajda

Umesto toga, MUP je sredinom oktobra 2022. godine podneo inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu da tuži Poverenika za informacije od javnog značaja i pred Upravnim sudom poništi njegovo rešenje kojim se MUP-u nalaže da novinarima RSE dostavi taj dokument.

Bezbednosnu procenu rizika MUP izrađuje za svaki javni događaj, od fudbalske utakmice, preko dolaska nekog zvaničnika do muzičkih festivala, a taj dokument je osnov da se neki skup održi ili, u slučaju Evroprajda, zabrani.

Evroprajd (Euro Pride) je međunarodni LGBT+ događaj, koji se svake godine održava u drugom evropskom gradu. Policija u Srbiji zabranila je manifestaciju u septembru, uz objašnjenje da je reč o bezbednosnim rizicima.

Detalji, međutim, nikada nisu javno saopšteni.

Policija je zabranila i desničarski skup, najavljen kao kontraskup Evroprajdu. Oba događaja održana su uprkos zabranama uz nešto manji obim.

RSE je zvaničan dokument na osnovu kog je događaj zabranjen zatražio od MUP-a 1. septembra.

Nakon što je MUP odbio da dostavi dokumentaciju, RSE se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja, nezavisnom organu koje kontroliše rad institucija.

Rešenjem Poverenika od 03. oktobra 2022. godine, između ostalog, navodi se da je MUP bio dužan da javno objavi bezbednosnu procenu.

Poverenik je ocenio u rešenju da bi na osnovu informacija iz bezbednosne procene građani na vreme doneli odluke o svom kretanju i eventualnom učešću na Evroprajdu, odnosno na osnovu zvaničnih informacija procenili da li je to bezbedno po njihov život i zdravlje.

Rešenje Poverenika

„Kroz različite informacije javnost je bila obaveštavana od toga da će biti zabranjeno održavanje navedenog skupa do toga da će se isti održati uprkos zabrani, te da usled ozbiljnih pretnji koje su upućene LGBT populaciji može doći do sukoba i nasilja na ulicama, što sve izaziva strah i bojazan kod ljudi koji imaju nameru da se priključe skupu, već i kod ostalih građana koji bi se na dan održavanja navedenog skupa našli na ulicama Beograda i eventualno na trasi dešavanja istog“, navodi se u rešenju Poverenika od 3. oktobra i MUP-u nalaže da dostavi dokumentaciju novinarima RSE.

MUP Srbije je, međutim, sredinom oktobra predložio Republičkom javnom tužilaštvu da tuži Poverenika zbog takvog rešenja i poništi ga pred Upravnim sudom, nastavljajući time pravnu proceduru i odbijanje da dostavi dokument.

Ostaje nepoznato da li je Republičko javno tužilaštvo prihvatilo inicijativu MUP-a i pokrenulo Upravni spor radi poništaja rešenja Poverenika od 03. novembra.

Odgovori tog tužilaštva u vezi sa pomenutom inicijativom nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Kako je počela priča o zabrani Evroprajda?

„Parada ponosa se otkazuje ili odlaže“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije 27. avgusta.

Istog dana saopštenjem se oglasila i Vlada Srbije navodeći kako ne postoje uslovi za bezbedno održavanje Prajda.

„Vlada Srbije smatra da u ovom trenutku ne postoje uslovi za bezbedno održavanje manifestacije Evroprajd 2022, a posebno imajući u vidu činjenicu da bi pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost“, navodi se saopštenjem Vlade.

Iz organizacije Evroprajda tada su poručili da država ne može da otkaže pomenuti događaj, već da može da proba da ga zabrani, što bi bilo kršenje Ustava i ranijih presuda Ustavnog suda koje zabrane Prajda iz 2011, 2012, 2013. godine proglašavaju neustavnim.

U nedeljama koje slede javnost je dobijala kontradiktorne poruke sa najviših državnih funkcija u vezi sa održavanjem pomenutog događaja.

Održavanje Evroprajda oštro su kritikovali Srpska pravoslavna crkva i desničarske organizacije, dok su sa zapada stizale poruke da zabrana ovog događaja predstavlja kršenje ljudskih prava.

Nekoliko dana pre održavanja Eroprajda, 13. septembra 2022. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je saopštenje u kome se navodi kako nisu dozvoljene šetnje učenika Evroprajd 2022, ali i učesnika porodične šetnje u organizaciji desno orijentisanih „antiglobalista“ u Beogradu 17. septembra 2022. godine.

„Nakon obavljene bezbednosne procene utvrđeno je da postoji visok rizik da će bezbednost učesnika obe šetnje na najavljenim trasama biti ugrožena“, navodi se pomenutim saopštenjem MUP-a od 13. septembra 2022. godine.

Pozivajući se na saopštenje MUP-a i „procenu da postoji visok rizik da će bezbednost učesnika obe šetnje na najavljenim trasama biti ugrožena“ tokom 15. septembra oglasilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Saopštenjem je navedeno da bi zbog kršenja odluke MUP-a građani mogli biti prekršajno kažnjeni ili krivično gonjeni, ako počine neko krivično delo na javnom skupu.

Pomenuta saopštenja unela su dodatnu zabunu među građane i učesnike Evroprajda 2022, od toga da li će policija obezbeđivati šetnju, do toga da li građani koji se pridruže šetnji biti prekršajno kažnjeni ili uhapšeni.

Uprkos pritiscima, šetnja u okviru Evroprajda 2022. održana je 17. septembra u Beogradu, izmenjenom trasom od Ustavnog suda do parka na Tašmajdanu gde je kasnije održan koncert.

Šetnju je pratilo jako policijsko obezbeđenje, a bilo je i sporadičnih incidenata sa desničarima.

Zašto je važno da javnost ima uvid u bezbednosnu procenu?

„Važno je da bismo razumeli šta su rizici i koja to opasnost preti članovima i pripadnicima LGBT+ zajednice“, kaže programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović, koja je učestvovala u organizaciji Evroprajda 2022.

„Mi sve vreme imamo najave o nekom nasilju, koje država ne može da spreči i kontroliše, ali nas ni jednog momenta naša država ne upozorava i ne kaže šta je to što je jače od nje. Šta je ono što preti bezbednosti građana i građanki naše zemlje“, objašnjava Todorović.

„Zahvaljujući činjeničnom stanju koju je Upravni sud presudom uzeo kao relevantno mi imamo osnova da govorimo da je opasnost za prajd izvirala iz litija“, objašnjava Todorović i dodaje da detaljnije analize nema zato što je bezbednosna procena označena kao „strago poverljiva“, što se navodi presudom Upravnog suda.

Da je bezbednosnu procenu proglasio „strogo poverljivom“ MUP nije navodio u dopisima novinarima RSE tokom procedure slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Da li je bezbednosna procena označena stepenom tajnosti i na osnovu kog dokumenta, pitanja su na koja MUP nije dostavio odgovore do objavljivanja ovog teksta.

Izvor: Radio Slobodna Evropa