MUP samo ove godine zaplenio skoro 7.000 komada oružja: Sumnja se da u Srbiji po kućama leži još blizu tri miliona

Sve češći incidenti koji uključuju vatreno oružje, kao i porast broja femicida i masovnih ubistava, ali i zaplena najrazličitijih tipova oružja i municije za isto, postali su jedna od glavnih tema debata o uvođenju striktnijih zakona u ovoj oblasti, kako u svetu, tako i u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje je Danas dobio, u periodu od 2015. do kraja 2021. ukupno je oduzeto 11.399 komada vatrenog oružja, dok pojedini podaci pokazuju da je od početka aktuelne godine taj broj približan sedam hiljada.

Organizacija “Small Arms Survey” sprovodi opsežna istraživanja o globalnim trendovima u pogledu malokalibarskog oružja i oružanom nasilju sa ciljem “da međunarodnim i nacionalnim zainteresovanim stranama pruži podatke koji su potrebni za informisanje i donošenje političkih odluka zasnovanih na dokazima”.

Procene, kojima oni raspolažu o vatrenom oružju u civilnom posedu, koriste podatke prikupljene iz više izvora. Među tim podacima, našle su se i informacije za Srbiju koje su naišle na reakciju kako domaće javnosti, tako i institucija.

Istraživanje je našu zemlju svrstalo u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta na 100 stanovnika, a nekolicina bezbednosnih stručnjaka iz Srbije negirala je navedeno.

Studija Arona Karpa “Procena globalnog broja vatrenog oružja u posedu civila”, na koju se organizacija pozvala, urađena je na Ženevskom institutu za međunarodne odnose i razvoj i procenuje da je u Srbiji 2017. godine ukupan broj oružja (legalnog i ilegalnog) kod civila iznosio oko 2.719.000 komada.

Podaci u tom istraživanju iz 2017. godine navode da Srbija ima 39,1 komad oružja po glavi stanovnika. Kao jedna od glavnih zamerki koje stručnjaci navode jeste činjenica da institut, između ostalog, nije jasno razgraničio broj legalnih od broja nelegalnih komada naoružanja.

S obzirom da je veći deo civilnog vlasništva skriven ili ga je teško identifikovati, brojke o vlasništvu oružja samo su približne stvarnosti.

Ipak, putem Zahteva za informacije od javnog značaja koji je list Danas uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova, dobijen je podatak za sedmogodišnji period koji navodi da je ukupno oduzeto 11.399 komada vatrenog oružja.

U toku 2022. godine zaplenjeno 6.965 komada različitog oružja

Kako se navodi u studiji sagovornika Danasa bezbednosnog eksperta Filipa Stojanovića, prema podacima MUP-a iz decembra 2016. godine, u Srbiji je registrovano 973.790 komada vatrenog oružja.

– Prema procenama MUP-a i drugih organizacija u Srbiji postoji i oko 220.000 komada ilegalnog vatrenog oružja, ali je ovaj podatak nedovoljno precizan, jer ne postoje precizni podaci i jasna metodologija po kojoj bi se moglo utvrditi koliko zaista oružja postoji u nelegalnom posedu, kaže Stojanović.

Ipak, podaci MUP-a iz 2022. godine koje Stojanović navodi za Danas, pokazuju da je oduzeto 6.965 komada oružja, od čega najviše pištolja i revolvera (2.967 ili 42,6 odsto) i pušaka (1.152 ili 16,5 odsto).

Takođe, navodi da je zaplenjeno 1.638 lovačkih pušaka, 495 komada malokalibarskog oružja, 610 gasnih pištolja, 51 automatski pištolj i drugo.

On ističe i da je zaplenjeno skoro 194.000 komada municije, više od 400 ručnih bombi i skoro 30 kilograma eksploziva.

– Pored toga važno je naglasiti da je članom 46 Zakona o oružju i municiji, ministru unutrašnjih poslova data mogućnost raspisivanja periodičnih legalizacija oružja i municije onda kada to zahtevaju razlozi očuvanja bezbednosti građana i javnog reda i mira. Ovim procesom pružena je mogućnost držaocima ilegalnog oružja da bez dokazivanja porekla i bez krivičnog i prekršajnog gonjenja predaju neregistrovano vatreno oružje i municiju time što se član 348 Krivičnog zakonika RS ne primenjuje tokom trajanja legalizacija oružja – objašnjava Stojanović.

Imajući u vidu da je Srbija zemlja sa velikom količinom oružja, kako registrovanog, tako neregistrovanog (u ilegalnom posedu), gorepomenuta cifra svakako nije novina, ali jeste pokazatelj da trend posedovanja vatrenog oružja u Srbiji ne jenjava.

Stojanović takođe podseća da ne postoji mogućnost da se utvrdi količina oružja u ilegalnom posedu.

– Deo oružja koji se nalazi u posedu kriminalnog dela društva je nemoguće utvrditi. Takođe, postoji deo ilegalnog oružja koji je u posedu „civila“, recimo deo oružja koje je nasleđeno, a nije preregistrovano. To se neretko dešava kada neko nasledi oružje i o tome nije upoznat ili se čak prijavljuje nestanak oružja kako bi se izbeglo plaćanje poreza – kaže Stojanović.

Kako ističe, kada bismo znali koliko oružja imamo u nelegalnom posedu, verovatno bi i mogućnost da se smanji, odnosno zapleni, bila veća.

– Istraživanja pokazuju da je za jačanje preventivnog delovanja, i prepoznavanje rasprostranjenosti nelegalnog oružja i odgovornog posedovanja legalnog vatrenog oružja potrebna dugotrajna edukacija građana i stalan rad na podizanju svesti o važnosti ovih politika za bezbednost građana na nivou lokalnih zajednica. Proaktivno delovanje MUP-a na prevenciji i saradnja između nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti u koordinaciji i zajedničkom sprovođenju ovakvih akcija od kritične je važnosti za njihov uspeh – navodi Stojanović.

Pozivajući se na tabelu i podatke iz svog istraživanja, ističe da se analizom rezultate dosadašnjih procesa legalizacije uočava da se količina oružja smanjuje.

– To nam govori ili da je oružja sve manje ili da su ljudi iz nekog razloga manje zainteresovani da predaju oružje. Međutim, same kampanje nisu dovoljno vidljive i efikasne. Neophodno je da kampanje budu adekvatno finansirane i lokalizovane. Nije dovoljno da se ministar unutrašnjih poslova pojavi u Dnevniku i kaže da je kampanja počela i da traje narednih šest meseci, bez da su ljudi upoznati na koji način ove kampanje funkcionišu. To je zadatak MUP-a, odnosno zadatak policije u zajednici i policijskih uprava i stanica – zaključuje Stojanović.

Sive brojke ogromne, Srbija među najnaoružanijim nacijama u Evropi

Navedeni broj oduzetog oružja za period od sedam godina, do kog je “Danas” došao, ne odslikava jasnu situaciju, budući da nije definisano da li to obuhvata samo zaplenjeno nelegalno oružje ili obuhvata i oduzeto legalno oružje usled isteka dozvola, kao i dobrovoljno predavanje od strane građana, jer je MUP često pozivao da se oružje preda, napominje sagovornik “Danasa” Bojan Elek.

– U svakom slučaju, čak iako obuhvata svo oduzeto oružje, ovo jeste značajan broj i Srbija tradicionalno ima među evropskim zemljama neke od najvećih zaplena količinski. Međutim, ujedno spada i među najnaoružanije nacije, rangira se na 2. ili 3. mestu u Evropi, kad je reč o legalnom, objašnjava Elek.

Kako napominje sagovornik Danasa, on ne raspolaže podacima o tome koliko je iz oružja ostalo iz ratova sa kraja prošlog veka, koliko je došlo sa strane, te ističe da generalno sve organizacije koje prate stanje ukazuju na to da je veliki problem sa zaostalim oružjem iz tog perioda.

– Isto tako i kod nelegalnog, ogroman broj je ostao od ratova i generalno postoji problem sa procenom jer su, takozvane, sive brojke ogromne. Legalno je lako prebrojati prema dozvolama i statistici, nelegalno je uvek samo procena, navodi Elek.

Ističe da, iako možda deluje kao veliki broj posmatrano u apsolutnim brojevima, svakako broj zaplenjenog oružja od 11.399 komada nije dovoljan ako se uporedi sa procenama koliko oružja ima.

Komentarišući mogućnost prećutkivanja podataka od MUP-a, kaže da ne bi mogao da tvrdi da je u pitanju namera, već da je sasvim verovatno da imaju “manjkavu statistiku”.

– Što se tiče osećaja bezbednosti građana, oružje se u principu ne rangira visoko, u istaživanjima koje mi radimo, građani uglavnom navode organizovani kriminal, narkomaniju i depopulaciju kao glavne pretnje po ličnu bezbednost.

Kao jedno od rešenja za postizanje višeg stepena transparentnosti, u javnosti se pojavila ideja uvođenja javno dostupnog registra. Elek ipak ističe da ne misli da bi takav mehanizam mnogo pomogao u suzbijanju, odnosno smanjivanju broja nelegalnog oružja, ali da bi svakako doprinelo boljem informisanju javnosti.

– Srbija svakako ima nedostatke u smislu propisa. Krivični zakonik nije harmonizovan sa UN protokolom o vatrenom oružju u potpunosti. Na primer, ne omogućava policiji da koristi specijalne istražne metode (presretanje komunikacije i slično) za dela koja su povezana sa nelegalnim prometom oružja. Ovo otežava istrage i verovatno bi zaplene bile veće da to nije slučaj.

Početkom godine Skupština Srbije usvojila je po hitnom postupku Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji i tom prilikom produžila rok za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine. Elek navodi da mu takav postupak države ukazuje “da nisu zadovoljni kako je proces tekao”.

– Čitao sam podatke da je ogroman broj oružja sredinom godine ostao nepreregistrovan. Pretpostavka je da je procedura skupa i komplikovana (na primer, uključuje opsežne medicinske preglede), kaže Elek i naglašava da, budući da je proces još uvek u toku, ne postoje potpuni i jasni podaci koji bi pokazali u kojoj meri je uspešan.

Ipak, kako bi se izbegla bilo kakva neizvesnost u pogledu podataka o vatrenom oružju na ilegalnom tržištu, neophodno je da država uradi sistematsku procena koja bi se oslanjala na širok spektar izvora, te smanjila prostor za brojne spekulacije.

 U 2017. godini postojalo skoro 700 dozvola za nošenje oružja

Zakon o oružju i municiji prepoznaje i posebnu dozvola sa kojima je moguće ne samo posedovati, već i nositi oružje.

Procedura je, za nijansu, zahtevnija, budući da je podnosilac zahteva dužan “da učini verovatnim da mu je lična bezbednost bitno ugrožena ili bi mogla biti ugrožena u tolikoj meri da je za njegovu bezbednost neophodno nošenje oružja”.

Prema informacijama kojima raspolaže bezbednosni ekspert Filip Stojanović, MUP ima preciznu evidenciju o tome koliko osoba u Srbiji ima dozvolu za držanje i nošenje oružja i navodi da je u 2017. godini 691 osoba u Srbiji imala dozvolu za nošenje oružja.

Dozvola za nošenje oružja se izdaje na ograničen period, a pomenutim zakonom je propisan rok važenja do pet godina.

“Na javnom mestu, imalac dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost oružje ne sme učiniti vidljivim drugim licima odnosno ne sme nositi oružje na način koji izaziva uznemirenje drugih lica”, navodi se u zakonu. Dodaje se da je uz oružni list moguće nositi u isto vreme samo jedan komad oružja za koji je izdata dozvola.

Kakve sankcije propisuje Krivični zakonik Republike Srbije prilikom oduzimanja oružja?

Kako je propisano članom 348 Krivičnog zakonika RS, za neovlašćeno izrađivanje, prepravljanje, prodaju, nabavljanje, razmenu ili držanje vatrenog oružja, konvertibilnog ili onesposobljenog, njegovih delova, municije, eksplozivnih materija ili minsko-eksplozivnih sredstava, propisana je kazna zatvorom od šest meseci do pet godina, kao i novčana kazna.

Ako je u pitanju vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi eksplozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, kazna zatvorom iznosi od jedne do osam godina, a uz to je takođe propisana i novčana kazna.

Ukoliko je predmet krivičnog dela veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava, propisana je kazna zatvorom od dve do dvanaest godina.

Za neovlašćeno nošenje oružja predviđena je kazna zatvorom od dve do 12 godina.

Ko neovlašćeno nosi vatreno oružje za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa, kazna iznosi od šest meseci do pet godina zatvora.

Shodno kaznama, oružje, njegovi delovi, municija, materije i sredstva prilikom zaplene oduzimaju se.

Kakvo je stanje u svetu?

Što se tiče sveta, koristeći podatke iz nekoliko različitih izvora, na kraju 2017. godine organizacija “Small Arms Survey” zabeležila je približno 857 miliona komada vatrenog oružja koje su držali civili u 230 zemalja i teritorija sveta.

Podaci o registrovanom vatrenom oružju u posedu civila bili su dostupni za 133 zemlje i teritorije, a rezultati ankete su korišćeni da se utvrde ukupni posedi oružja kod civila u 56 zemalja.

“Nova cifra je 32 procenta viša od prethodne procene iz 2006. godine, kada je ‘Anketa o malokalibarskom oružju’ procenila da ima oko 650 miliona komada vatrenog oružja koje drže civili”, navedeno je u jednoj od njihovih studija.