Ni 10 meseci nakon što je Inicijativa mladih za ljudska prava podnela 308 prijava komunalnim službama u 10 gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine, nijedan mural do danas nije uklonjen, objašnjava za Danas programska direktorka Inicijative Sofija Todorović.
Kako dodaje, odgovore su dobili samo u dva slučaja – u prvom da je prijava primljena, a u drugom da će mural biti uklonjen.
– Mural koji je trebalo da bude uklonjen se nalazi na Novom Beogradu. Kada smo otišli na Novi Beograd nekoliko nedelja nakon što smo primili mejl, videli smo da on još uvek stoji tamo, kaže Todorović.
„Ratko heroj”, „Hvala majci koja te rodila“, „Kad se vojska na Kosovo vrati”, samo su neki od natpisa koji se nalaze na muralima u Beogradu i širom Srbije.
Potpisivanje građanske peticije o uklanjanju grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost počeće 20. decembra, kao i uručivanje predloga o unapređenju stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost na javnim površinama, najavile su organizacije civilnog društva.
– Postoje u Srbiji mnogi zakoni kojima je ovo pitanje regulisano koji se, nažalost, ne primenjuju u praksi. Murali svugde u svetu imaju ulogu obogaćivanja životnog prostora, buđenja estetskog doživljaja kod ljudi. Kod nas, nažalost, imaju jednu političku i negativnu svrhu. Ukoliko bi se stalo na put zloupotrebi javnih prostora radi propagiranja mržnje i netrpeljivosti, svakako bi to dovelo do poboljšanja stanja u društvu, kaže Milan Filipović, direktor istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Zidovi objekata u javnim prostorima gradova i varošica u Srbiji već duže vreme predstavljaju platformu različitih desničarskih grupa za slobodno i nekažnjeno promovisanje govora mržnje, navode organizacije-pokretačice ove inicijative u dokumentu sa preporukama.
– Često su se na meti nalazili ljudi koji prodaju van pijačnih mesta da bi preživeli, a ljudi koji prave daleko ozbiljnije komunalne probleme su ostajali van dometa tih propisa. To nije ništa novo, samo što to vidimo sada na primeru murala, navodi Filipović.
Filipović dodaje da YUCOM i druge organizacije očekuju dosta dobar odziv građana s obzirom na dosta aktuelnih problema, koji, kako kaže, ne smetaju samo njima nego i velikom broju građana.
Ipak, u novembru 2021. bilo je više incidenata baš zbog pokušaja uklanjanja murala Ratku Mladiću u NJegoševoj ulici u Beogradu, ali i Dragoljuba Mihailovića, komandanta Ravnogorskog pokreta u Jugoslaviji. Aktivisti za ljudska prava su privođeni – među njima i Aida Ćorović i Jelena Jaćimović.
A tokom ove godine više puta je precrtan i uništen mural Vladimira Putina kod Treće beogradske gimnazije.
– Dobila sam potvrdu tužbe protiv mene iz Apelacionog suda. Sada sam pravosnažno osuđena za to što sam reagovala u skladu sa zakonima ove države. Država će svim silama da se trudi da relativizuje period devedesetih i ratne zločine koji su počinjeni. Komunalna policija se ni ne pita za murale koji šire mržnju, zna se ko se pita. Svi putevi vode do male klike ljudi koji odlučuju o svemu. Nesrećni treći i četvrti maj pokazuju kakav uticaj takvi grafiti imaju na društvo, pre svega na mlade, kaže aktivistkinja Aida Ćorović.
Ćorović objašnjava da, nakon što su ona i Jelena Jaćimović bile privedene zbog gađanja murala Ratka Mladića jajima, opozicione stranke nisu reagovale, iz civilnog sektora oglasili su se samo pojedinci, a međunarodne organizacije su svojim nereagovanjem „pokazale pravo lice”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.