Bivši predsednik Egipta Muhamed Mursi osuđen je juče na 20 godina zatvora zbog toga što je navodno naredio hapšenje i mučenje demonstranata tokom njegove vladavine. To je prva presuda otkako je Mursi zbačen u vojnom udaru jula 2013.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Od kako je vojska intervenisala protiv njegove vlade, zabranjen je pokret Muslimanska braća koji je on predvodio, a uhapšene su hiljade njegovih pristalica, podseća Bi-Bi-Si ističući kako su bivši predsednik Egipta i njegovi saradnici „izbegli daleko ozbiljnije optužbe podsticanja na ubistvo demonstranata koje povlače smrtnu kaznu“. Većina ostalih optuženih takođe je osuđena na 20 godina zatvora. Mursijev pravni tim najavio je žalbu na presudu.
Mursi je bio optužen i da je podsticao svoje pristalice da ubiju jednog novinara i opozicione demonstrante u sukobima ispred predsedničke palate krajem 2012. „Pošto se pred palatom okupljao sve veći broj ljudi, Mursi je naredio policiji da ih rastera. Odbili su, pa su Muslimanska braća dovela sopstvene pristalice. Jedanaest osoba je poginulo, uglavnom pripadnika braće“, navodi u svom izveštaju britanski javni servis.
Visoki funkcioner zabranjenog islamističkog pokreta Amr Darag jučerašnju presudu nazvao je „parodijom pravde“. Oni hoće demokratiju u Egiptu da osude na doživotnu robiju, rekao je Darag. Mursi sudove u Egiptu ne smatra legitimnim naglašavajući da je bio svrgnut vojnim udarom.
– S obzirom na to da je dugo bilo spekulacija da će Mursi biti osuđen na smrt, u šta nisam verovao, mislim da je ovakva presuda očekivana i istovremeno predstavlja upozorenje njegovim pristalicama koje predstavljaju objektivnu opasnost za stabilnost sadašnjeg režima – kaže za Danas nekadašnji diplomata i ambasador u Egiptu Dušan Simeonović.
On smatra da ne treba isključiti mogućnost oštrijih kazni za druge pripadnike Muslimanske braće, jer Egipat je još daleko od stabilnosti i mnogi su izazovi pred režimom na koje se ne može odgovarati samo represijom. Simeonović kaže da predsednik Abdel Fatah el-Sisi „u svakom slučaju ne može da računa na tako dugu vladavinu“, kakvu je uživao Hosni Mubarak, a posle svega što je donelo arapsko proleće. Vlast u Egiptu, objašnjava, sada računa na armiju kao tradicionalno osnovni faktor stabilnosti režima.
U ponedeljak su 22 pripadnika Muslimanske braće osuđena na smrt zbog napada na policijsku stanicu u Kairu što je deo aktuelne represije protiv tog pokreta, komentariše Bi-Bi-Si uz podsećanje: „Mursi je bio prvi demokratski izabrani predsednik Egipta, ali protesti su izbili manje od godinu dana pošto je došao na vlast pošto je doneo dekret kojim je sebi podario veoma široka ovlašćenja.“
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Još tri procesa
Protiv Mursija se vode još tri procesa: za zaveru sa inostranim ekstremistima za oslobađanje islamista masovnim napadima na zatvore tokom ustanka protiv Hosnija Mubaraka 2011; za špijunažu i zaveru sa Hamasom, Hezbolahom i iranskom Revolucionarnom gardom radi izvođenja terorističkih napada u Egiptu; za ugrožavanje nacionalne bezbednosti odavanjem državnih tajni i poverljivih dokumenata Kataru preko medijske mreže Al DŽazira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
