Muslimanska braća, pokret svrgnutog egipatskog predsednika Muhameda Mursija, saopštila su juče da su imenovala novog vođu, pošto je njihov lider Muhamed Badi tokom noći uhapšen. Mahmud Ezat, jedan od Badijevih pomoćnika, postavljen je za novog privremenog vođu Braće. „On će preuzeti funkciju vrhovnog vođe privremeno, pošto su snage koje su izvele krvavi puč uhapsile Muhameda Badija“, navodi se na sajtu tog pokreta.
Badija (70) je, prenela je Beta, policija uhapsila u noći između ponedeljka i utorka zajedno s još dvojicom visokih funkcionera Muslimanske braće. On je uhapšen u stanu u blizini Trga Raba al-Adavija, gde je u sredu u akciji policije i vojske ubijeno više od 208 pristalica Mursija. Egipatsko pravosuđe je 10. jula naredilo Badijevo hapšenje zbog sumnje da je podsticao na nasilje, a suđenje bi trebalo da počne 25. avgusta. Ezat (69), po profesiji lekar, bio je hapšen više puta, a u medijima se o njemu govori kao o veoma rigidnom čoveku zbog načina kojim je upravljao Braćom uz Badija.
U Egiptu je ubijeno oko 900 ljudi tokom šest dana sukoba u Egiptu, a više hiljada ih je uhapšeno. Sukobi su izbili kada je policija počela da rasteruje pristalice svrgnutog predsednika Mursija, koji su mesec dana protestovali na dva trga u Kairu. Među poginulima na demonstracijama je i Badijev sin Amar Badi.
Egipatski tužioci su juče produžili pritvor Muhamedu Mursiju za 15 dana, pošto ispituju najnovije optužbe protiv njega. Mursi je navodno optužen za saučesništvo u nasilju nad demonstrantima ispred predsedničke palate u decembru prošle godine. Njemu je prošle nedelje pritvor već produžen za 30 dana. Mustafa Hegazi, savetnik privremenog egipatskog predsednika Adlija Mansura, rekao je da je zemlji potrebna „demokratija, sloboda i pravda“.
Ding Long, profesor Univerziteta za međunarodni biznis i ekonomiju, upozorio je juče, prenosi Beta, da zemlje u razvoju treba da se čuvaju da ne upadnu u „klopku demokratije“, što su naročito pokazali krvavi nemiri u Egiptu. Ding je ocenio da su nasilje i sukobi egipatske policije i hiljada demonstranata pokazali da se egipatska demokratska tranzicija u poslednje dve godine završila krahom. On je dodao da ne samo da Egipćani ne uživaju prednosti demokratije, nego su njihova lična bezbednost i društvena stabilnost dovedene u pitanje. Prema Dingu, Egipat nije izuzetak među zemljama u tranziciji ka demokratiji jer su, kako je ocenio, političke turbulencije gotovo uvek bile posledica demokratizacije autoritarnih država.
Orhan Pamuk kritikovao Zapad
Ankara – Turski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk oštro je kritikovao Zapad zato što je „izdao sopstvene vrednosti“ kada je dopustio generalu egipatske vojske Abdelu Fatahu el Sisiju da izvrši vojni puč u kojem je svrgnut predsednik Mohamed Mursi.
„Al Sisi je objavio svetu da će izvršiti puč dva dana pre nego što je vojska preuzela kontrolu. Ceo svet, naročito Zapad, okrenuo je glavu i nije hteo ništa da čuje“, rekao je Pamuk u intervjuu koji je dao za nemački list Zidojče cajtung. On je naglasio da dok je egipatska vojska ubijala sopstveni narod, „i američka vlada i EU su se ponašale kao da nemaju odgovornosti u Egiptu“. Pamuk je podsetio da važna politička tela zapadnog sveta ni dva dana pošto je vojska preuzela vlast u Egiptu nisu mogli da situaciju u zemlji opišu kao „puč“. Nobelovac je povukao paralelu između puča u Egiptu i romana „Hronika najavljene smrti“ Gabrijela Garsije Markesa, koji govori o ubistvu čoveka u Kolumbiji, a posebnu pažnju posvećuje osećaju krivice glavnog junaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
