Mušaraf u kućnom pritvoru

Na lokalnim televizijama emitovan je snimak sprovođenja nekadašnjeg predsednika u sud u Islamabadu pod jakim merama obezbeđenja. Sudija, koji je prethodno odbio zahtev Mušarafovih advokata za kauciju i naložio njegovo hapšenje, u svom obrazloženju te odluke naveo je da je bivši lider širio „strah o nesigurnosti među sudijama i terorizam širom zemlje“ dok je bio na vlasti.

Mušaraf, koji je povodom odluke suda saopštio da je „žrtva osvete“, u četvrtak je na dramatičan način pobegao iz suda kako ne bi bio zadržan. Inače, on se dovodi i u vezu da slučajevima ubistva bivše premijerke Benazir Buto 2007. i plemenskog lidera u Balučistanu 2006. godine. Njegov advokat Ahmad Raza Kasuri, rekao je da će se žaliti Vrhovnom sudu kako bi pokušao da poništi nalog za hapšenje bivšeg predsednika.

Mušarafov povratak u Pakistan može da donese komplikacije sadašnjem „šefu vojske“ Ašfaku Parvezu Kajaniju, koji će možda morati da odluči da li da zaštiti bivšeg predsednika ili ne, piše Asošijetid pres, a prenose svetski mediji. Ukoliko Mušaraf bude osuđen, to će u šezdesetpetogodišnjoj istoriji zemlje biti prvi put da vojni vođa bude poslat u zatvor.

Mušaraf se u Pakistan vratio 24. marta i to posle četiri godine provedene u dobrovoljnom izgnanstvu, a po povratku je izjavio da želi da „spasi“ državu od ekonomskih problema i „svakodnevnih napada talibana i drugih ekstremista“.

Iako mu je prvo odobreno da učestvuje na parlamentarnim izborima zakazanim za 11. maj, Mušarafu je pre tri dana ipak odbijena kandidatura u sve četiri izborne jedinice.

Na vlast je došao vojnim pučem 1999, nakon što pokušaj predsednika vlade Navaza Šarifa da ga smeni sa funkcije generala i Načelnika pakistanske armije dok je Mušaraf bio van zemlje, nije uspeo. Naime, generali su odbili da prihvate njegovu smenu, a čim je obavešten o Šarifovoj nameri ukrcao se na redovan avion za Pakistan.

Šarif je naredio da se zatvori međunarodni aerodrom u Karačiju, ali su generali u vojnom puču bez prolivene krvi zauzeli aerodrom i zbacili vladu Šarifa, koji je prvo zatvoren u kućni pritvor, a kasnije i proteran iz zemlje.

Mušaraf je preuzeo vlast, iako je tadašnji predsednik Pakistana Rafik Terar ostao lider zemlje do isteka mandata u junu 2001. Mušaraf je tada sebe proglasio predsednikom. Drugi predsednički mandat započeo je u oktobru 2007, da bi nešto više od godinu dana kasnije podneo ostavku kako bi izbegao smenu.

Zanimljive su njegove veze sa SAD. Nakon terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. postao je američki saveznik u borbi protiv talibanske vlade u Avganistanu, koju je dotad podržavao. To je opravdavao savezom Indije i SAD, te je građanima objasnio da Pakistan mora da uskrati podršku talibanima. Čak je u jednom intervjuu izjavio kako će SAD bombardovati Pakistan i vratiti ga u „kameno doba“, pa je bio prisiljen da se odrekne talibana.

Pošto je Osama Bin Laden ubijen u Pakistanu, Mušaraf je za britanski Bi-Bi-Si, pošto je tada živeo u Londonu, izjavio da SAD ne bi trebalo da se udalje od Pakistana jer bi mogle da izgubi rat protiv Al Kaide i islamističkog ekstremizma. On je tada priznao da postoji mogućnost da su „neki elementi“ u okviru pakistanske obaveštajne službe mogli da pomognu Osami Bin Ladenu da se godinama krije u Pakistanu.

Put do načelnika generalštaba

Pervez Mušaraf je rođen u Darjangandžu u Delhiju. Posle podele Indije i Pakistana roditelji su mu emigrirali u Pakistan i naselili se u Karačiju. Upisao je vojnu akademiju 1961, a nakon završetka školovanja, raspoređen je u artiljerijsku jedinicu, te je učestvovao u indijsko-pakistanskom ratu 1965. Kasnije postaje komandant artiljerijske brigade, pa pešadijske divizije. Septembra 1987. predvodio je neuspešan napad grupe specijalaca u Kašmiru na indijske pozicije na glečeru Sjačen. General-major je postao u januaru 1991, a general pukovnik 1995. Kada je 1998. general Džehangir Karamad dao ostavku na mesto načelnika generalštaba, premijer Navaz Šarif postavio ga je na tu poziciju.