Muškarci moraju da pomažu u kućnim poslovima

Evropska komisija poziva evropsko muško stanovništvo da više pomaže u domaćinstvima, kao prvi korak za poboljšanje mogućnosti da žene napreduju u karijeri i ukidanje jaza u visini plata koji vlada među polovima širom bloka. Žene i dalje zarađuju 15 odsto manje od muškaraca i ne postoje „znaci napretka“, u poređenju sa 17 odsto razlike pre deset godina, uprkos podatku da su 60 odsto diplomiranih studenata žene, navode izvršni organi EU. „Postoji fundamentalni disbalans između profesionalnog života i ličnih obaveza“, rekao je komesar EU za zapošljavanje Vladimir Spidla. On je istakao da „žene nose veliki teret i da to očigledno utiče na njihovu karijeru i visinu plate“. „Nije moguće smanjiti jaz u visini plata ukoliko više ne pomažemo kod kuće“, dodao je Spidla.
Evropska komisija navodi da muškarci nedeljno utroše sedam sati na neplaćeni rad, što podrazumeva brigu o domaćinstvu ili deci. Žene koje rade skraćeno radno vreme u proseku utroše 35 sati nedeljno na te dužnosti, dok one s punim radnim vremenom izdvoje 24 sata nedeljno. Spidla je objasnio da komisija želi da ublaži socijalni pritisak koji od žena obično zahteva da se odluče između karijere i podizanja porodice, dok bi one trebalo da se bave obema sferama. Njegovi komentari povezani su sa smernicama komisije za suzbijanja jaza u iznosu plata muškaraca i žena koje su 27 komesara usvojili u sredu.
Komisija želi da suzbijanje razlika u platama postane integralni deo politike o zapošljavanju u zemljama bloka. Danski socijalistički poslanik Brita Tomsen zadovoljna je novim potezom komisije, ali ističe da jaz u platama nije jedini problem. Ona želi da žene širom Evrope počnu više da rade na visokim položajima. U Briselu je samo 18 komesara od ukupnih 139 od 1958. bilo ženskog pola, dok su svih 12 predsednika komisije bili muškarci. Širom Evrope žene čine samo 23,81 odsto ministara u vladama 27 zemalja EU. Dok je Finska na prvom mestu sa 60 odsto, 12 od 20 ministara su žene, Kipar je na poslednjem mestu s nula odsto, otkriva izveštaj Fondacije Robert Šuman. Prosek žena u nacionalnim parlamentima iznosi 23,69 odsto, gde Švedska predvodi s 52,15 odsto u odnosu na Maltu s 9,23 odsto.