Vlada Srbije osnovala je krajem oktobra prošle godine Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost čija je dužnost da razmatra sva pitanja iz ove oblasti, ali i koordiniše rad organa državne uprave. Iako je osnivanje ovog tela značajno za unapređenje ravnopravnosti polova, kao i za proces evropskih integracija Srbije, činjenica je da su muškarci ti koji u njemu „sede“ i odlučuju o ženskim pitanjima.
Osim potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, inače predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, tu su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, generalni sekretar Vlade Novak Nedić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i Vladimir Božović, savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Treba dodati i da je sekretar ovog tela muškarac, a u pitanju je Vladimir Grković, savetnik generalnog sekretara Vlade Srbije.
Stručna grupa ovog koordinacionog tela potvrđuje činjenicu da su muškarci ti koji u Srbiji zauzimaju čelne pozicije, dok ženama pripada administracija. Naime, ovu stručnu grupu čine četiri žene i jedan muškarac koji dolaze iz gorenavedenih institucija. To su Marija Blečić, šefica kabineta potpredsednika Vlade, koja je i predsedavajuća ove grupe, Katarina Terzić, šefica kabineta ministra bez portfelja zadužena za evropske integracije, Aleksandra Miletić, rukovoditeljka Grupe za pripremu projekata finansiranih iz EU u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Danijel Nikolić, šef kabineta generalnog sekretara Vlade Srbije, i Danica Milovanović, savetnica predsednika Privredne komore.
iloš Đajić iz Centra modernih veština kaže za Danas da je dobro da u oblasti rodne ravnopravnosti, koja je multisektorsko pitanje, postoji koordinacija između različitih institucija. Međutim, kako objašnjava, primer da na najistaknutijim funkcijama u ministarstvima koja su važna za unapređenje položaja žena sede muškarci govori dovoljno sam po sebi.
– Trenutno stanje u oblasti rodne ravnopravnosti može se oceniti kao stagnacija sa stalnim opasnostima da se standardi smanjuju, umesto da se ide napred i da se povećavaju. Podsećam da je prošle godine ukinut važan mehanizam – Uprava za rodnu ravnopravnost. Dobro je da je napravljeno Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, mada su se mnoge NVO zalagale za osnivanje kancelarije – ističe Đajić.
Nadležnosti
Za koordinaciju poslova državne uprave u oblasti rodne ravnopravnosti osniva se Koordinaciono za rodnu ravnopravnost. Ovo telo razmatra sva pitanja i koordinira rad organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću, u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Srbiji. Predsednik Koordinacionog tela usmerava poslove iz delokruga državnih organa u oblasti rodne ravnopravnosti i vrši koordinaciju nadležnih državnih organa za potrebe ovog tela. Ostali članovi Vlade mogu prisustvovati sednicama i učestvovati u radu Koordinacionog tela ukoliko se raspravlja o temama iz njihove nadležnosti.
Bez rodno osetljivog jezika
Rodno osetljiv jezik smatra se veoma važnim segmentom politike rodne ravnopravnosti. Imenovanjem zanimanja i funkcija žena u ženskom rodu obezbeđuje se jezička vidljivost žena, a samim tim i njihova društvena uloga postaje vidljivija. Mnoga istraživanja su pokazala da muški rod imenice, u jezicima koji imaju kategoriju roda, nije neutralan, te zato već odavno u zakonima protiv diskriminacije većine evropskih zemalja, uključujući i naše susede, stoji da upotreba muškog roda kao neutralnog predstavlja diskriminaciju.
To što se Zorana Mihajlović u Odluci o osnivanju Koordinacionog tela predstavlja kao 'potpredsednik' Vlade i 'ministar', a članice Stručne grupe kao 'šef', 'savetnik', 'zamenik', dakle isključivo imenicama muškog roda, nikako ne ide u prilog rodnoj ravnopravnosti, za koju ovo telo treba da se zalaže.
M. S.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
