Muškarci uglavnom dominiraju

 Žena nema previše ni na rukovodećim mestima u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač SO Pirot. Od sedam javnih preduzeća samo je jedna žena direktor – Nadežda Avžner u JP Komunalac. Gotovo je isti slučaj i sa ustanovama kulture. Od šest direktorskih mesta u ustanovama kulture, samo jedno pripada ženi, i to Nadici Kostić u Narodnoj biblioteci. Na čelu Predškolske stanove „Čika Jova Zmaj“ je Jelena Janjić, a Centra za socijalni rad – Marija Vasić.

Dragana Petrović, pomoćnica predsednika opštine za lokalni ekonomski razvoj, kaže da je njena profesija vrlo muška, pošto je po struci diplomirani elektroinženjer.

– Dugo radim sa muškarcima. Bila sam i direktor firme koja se bavi inženjeringom gde su uglavnom bili muškarci. Meni borba za mesto pod suncem nije strana. Umem da se borim za svoja prava. To, međutim, u našem društvu nije jednostavno. Žene moraju najpre da se izbore u svojim glavama i da one same sebe smatraju ravnopravnim. One su u proseku sposobnije i savesnije od muškraca, ali tradicija i kućno vaspitanje nekim ženama ne dopušta da im se to još uvek ne usadi u glavu. Ne povlačim se zato što sam žena. Ravnopravno sa muškracima obavljam mnoge poslove i ne tražim nikakve privilegije – kaže Petrovićeva.

Direktorka Narodne biblioteke u Pirotu Nadica Kostić kaže da nije prva žena direktor ove ustanove.

– U ženskom kolektivu kakav je naš, lakše je ženi direktoru nego muškarcu. Iako sam jedina žena direktor u ustanovama kulture, sa kolegama direktorima ostalih ustanova imam odličnu saradnju. Na osnovu svog iskustva, naš narod koliko god to delovalo možda i neočekivano, ima razvijenu svest u pogledu rodne ravnopravnosti. Nemam, dakle, osećaj da je biti direktorka nešto neobično, čudno i neprilično u našoj sredini, bez obzira na to što nas je realno malo na rukovodećim mestima.Veći je, čini mi se, problem da mi same raskrstimo sa tim da je ženi mesto u kući, sa decom i da uspostavimo kakav-takav balans između porodičnih i obaveza na poslu – kaže Kostićeva.

Direktorka Centra za socijalni rad u Pirotu Marija Vasić na čelu ove ustanove je poslednje tri godine, a pre toga je bila rukovodilac u Centru.

– Mislim da je položaj žene veoma otežan, bilo da je ona na funkciji ili se bavi običnim poslovima. Žene veoma odgovorno i dobro obavljaju poverene zadatke, ali bez obzira na to, još uvek su na rukovodećim funkcijama koje su manje društveno priznate. Dakle, položaj žena je donkihotovski. Žena na rukovodećem mestu ima pojačanu odgovornost. Pri tome, ona mora biti dobra majka, uzorna supruga, spremna domaćica, zanimljiva komšinica… Često u šali znam da kažem da kada bih ulovila zlatnu ribicu da bih imala samo jednu želju a to je da na ograničeno vreme budem muškarac – kaže Vasićeva.

Od sedam članova Opštinskog veća samo je jedna žena – Biljana Petrović. Zaposlena je na poslovima rukovodioca finansijsko-komercijalne službe u JP Komunalac.

– U početku u Veću su me moje muške kolege malo gledale sa nepoverenjem, ali vremenom se taj odnos promenio. Sada svi funkcionišemo kao tim i ne postavlja se pitanje ko je muško a ko žensko. Ženama je, međutim, teže da dođu do funkcija zbog muške dominacije, a delom i zbog drugačijeg vaspitanja i nedovoljnog samopouzdanja. Muškarci teško prihvataju da im žena bude šef, mada ja taj problem na poslu nemam. Da nije zakona, mislim da nijedna žena ne bi bila odbornik – kaže Petrovićeva.

Jedna od 12 žena odbornika u SO Pirot Slavica Ćirić, sa liste Koalicije za Pirot, smatra da su za to što je malo žena u organima vlasti i na rukovodećim mestima prvenstveno krive one same jer su nedovoljno uporne da se bore za svoje ciljeve i olako prepuštaju dominaciju muškarcima.

– Kao odbornika pozivaju me i angažuju oko nekih projekata jer znaju da će to biti dobro urađeno, ali kad se sve to uradi, onda sam ja, kao i sve ostale žene, malo potisnuta u kraj. Doduše, stidljivo se tu i tamo pomene naša uloga, ali samo ako je to neophodno. Za ovakav naš položaj naravno da je kriv i mentalitet sredine, pa se povlačimo pred muškacima i dozvoljavamo im da dominiraju svuda – kaže Ćirićeva.

Dobri rukovodioci

– Razlog za to što je malo žena u samoj Skupštini leži i u tome što stranke nisu ispoštovale predlog da u odborničkom klubu bude 30 odsto žena, a možda je i malo žena bilo kandidata za odbronike. Činjenica je da u organima Opštinske uprave ima dosta žena i da se one sve češće prijavljuju za odgovarajuća radna mesta. Žene su dobri rukovodioci i odgovorni radnici. To što ih nema više na rukovodećim mestima zavisi i od njih samih, odnosno od toga koliko su one ambiciozne i spremne da se aktivnije uključe u sve to. Malo je žena direktora i to je činjenica, ali je bilo i malo kandidata među pripadnicama lepšeg pola za neka od tih mesta – kaže predsednik SO Pirot Milan Popović.

Efikasnije su od muškaraca

– To nije samo problem u Pirotu, već u čitavoj Srbiji. Koliko ima ministarki ili žena poslanica. Glavni razlog je što žene u Srbiji imaju manje interesovanje za bavljenje politikom i za rukovodeća mesta. Ne mislim da su one manje sposobne od muškaraca. Mislim da čak imaju veću dozu upornosti i istrajnosti, pa se prihvate da isteraju stvari do kraja brže i efikasnije od muškaraca. Ne treba zaboraviti ni taj tradicionalni duh u Srbiji, pa i u Pirotu, da to nije ženski posao. U SO Pirot mislim da žene nisu malo zastupljene. Na skoro svim glavnim mestima su žene. Činjenica je, međutim, da na pirotskoj političkoj sceni nema mnogo žena – kaže predsednik opštine Pirot Vladan Vasić.