Kada je američki lider Barak Obama izašao za govornicom pred publikom u Kairu juna prošle godine obećavajući novo partnerstvo sa islamskim svetom, muslimani u Americi pitali su se delom u šali da li ova ponuda uključuje i njih. Jer imali su na umu činjenicu da je tokom predizborne kampanje Obama držao distancu kada je reč o odnosu prema islamskom svetu te da nije posetio nijednu džamiju u Americi.
Gotovo godinu dana kasnije Obama još nije kročio u muslimanski verski hram. Ali, kako tvrde upućeni, Obamina administracija je pružila ruku ovoj politički izolovanoj zajednici i pojačala svoje napore koji su čak i skeptične iznenadili.
Muslimanski i arapsko-američki posrednici učestvovali su u diskusijama te dobijali upustva od visokih zvaničnika Bele kuće kada je reč o zakonu o zdravstvenoj zaštiti, spoljnoj politici, ekonomiji, imigraciji i nacionalnoj bezbednosti. Privatno su se sastajali i sa visokom savetnicom Bele kuće Valerijom Džaret, te sekretarkom za unutrašnju bezbednost Dženet Napolitano i generalnim tužiocem Erikom Holderom sa kojima je razgovarano kako o antiterorističkoj strategiji tako i građanskim slobodama. Rezultat sastanka sa sekretarkom Napolitano, kažu upućeni, ključni je faktor koji je doprineo odluci vlade s početka meseca da okonča politiku kojom su putnici uglavnom iz 14 muslimanskih zemalja bili izloženim dodatnim proverama na aerodromima.
„Prvi put za osam godina imamo priliku da se sastanemo, diskutujemo, izrazimo svoje mišljenje, sve u svemu na neki način utičeno na politiku“, kaže Džejms Zogbi, predsednik arapsko-američkog instituta u Vašingtonu. „Konačno osećamo da smo deo procesa i da postoji neko ko nas sluša“.
U vreme mandata Džordža Buša lideri ovih grupa sastajali su se sa predstavnicima vlade s vremena na vreme, ali su imali ograničenu interakciju sa visokim zvaničnicima.
„Mislim da je dijalog danas generalno dobar“, smatra Stiven Emerson, teroristički analitičar koji savetuje vladine zvaničnike i navodi primere imenovanja na više pozicije nekoliko američkih muslimana, među kojima i Rašad Husain. Februara ove godine Obama je izabrao Husaina, tridesetjednogodišnjeg pravnika za specijalnog predstavnika SAD u Organizaciji islamske konferencije. Pozicija je neka vrsta ambasadora u velikom bloku musliamnskih zemalja. Imenujući Husaina, Obama je istakao da je on „blizak i poverljiv član Bele kuće“. Husain je inače od januara 2009, specijalni savetnik Obame za islam a jedan je od onih koji su učestvovali pri izradi Obaminog govora u Kairu.
I druga vladina ministarstva sledila su potez Bele kuće. Oktobra prošle godine, sekretar za trgovinu Geri Loke sastao se sa američkim Arapima i muslimanima sa kojima je razgovarao o izazovima sa kojima se suočavaju mali preduzetnici iz tih zajednica. Takođe jeseni prošle godine, Farah Pandit je imenovana za prvog predstavnika Stejt dipartmenta u muslimanskim zajednicama. Iako ona uglavnom sarađuje sa muslimanima u inostranstvu, kaže da je u stalnom kontaktu sa američkim muslimanim, jer je državna sekretarka Hilari Klinton uverena „da su domaći muslimani oličenje vrednosti pripadnika te religijske celine u inostranstvu“.
Amerikanka egipatskog porekla Dalija Mogahed, koja se nalazi na čelu Galupovog centra za muslimanske studije, prva je muslimanka sa velom na glavi, koja je imenovana na poziciji savetnice u Beloj kući. Iako je odluka izazvala kontroverze, bio je to prvi znak da je Obamina administracija rešena da pruži ruku muslimanskom svetu. Njen glavni zadatak jeste da obaveštava predsednika o zahtevima muslimana u Americi u pokušaju da se stvori kanal komunikacije i isprave pogrešni prikazi o američkim mulimanima, koji vladaju u društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
