Muslimani obeležavaju Kurban-bajram

U Srbiji je hiljade vernika u više od 250 džamija i mesdžida prisustvovalo jutrošnjem bajram-namazu povodom nastupanja jednog od najvećih muslimanskih blagdana – Kurban bajrama.

Centralna bajramska svečanost u glavnom gradu Srbije održana je u Bajrakli džamiji gde je bajram namazu prisustvovao veliki broj vernika. Bajram namaz je predvodio i hutbu održao Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef Nasufović, navodi se na sajtu Islamske zajednice Srbije.

Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović poželeo je srećan Bajram svim muslimanima Srbije i u svetu, a prijateljima i komšijama dobar, dug i srećan život.

„Moja je želja da svi muslimani sveta danas zamole boga za dobro zdravlje svoje porodice, komšija i prijatelja, ali da ne zaborave da se zamole i za svakog čoveka, jer verujemo da je najveći dar koji je Bog dao čoveku – upravo sam čovek“, rekao je Nasufović.

Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Reis je istakao da muslimani Srbije dočekuju Bajram u svom domu i domovini, u zdravlju i sreći. „Postoji mnogo razloga da budemo zahvalni Bogu i na drugim blagodatima kojima nas daruje. Naš put kojim idemo je put da organizujemo dobar verski život muslimana Srbije. Na tom putu se susrećemo sa nekim poteškoćama, ali smo uvereni da ćemo ih sve bratski, ljudski i sa dogovorom rešavati, na zadovoljstvo svih“, rekao je Nasufović.

Ovaj praznik naziva se i Hadži-bajram jer tokom njega veliki broj vernika obavlja Hadž, jednu od pet osnovnih islamskih dužnosti.

U Hajrudin džamiji u Novom Pazaru je jutarnjom molitvom, Bajram namazom započeo Kurban-bajram koji traje četiri dana. Bajram namaz je ispred islamske zajednice u Srbiji predvodio glavni muftija Mevlud Dudić.

Nakon molitve vernici su obišli groblja i iskazali poštovanje mrtvima nakon čega su se vratili i uz čestitke članovima porodice i prijateljima uz bogatu trpezu počeli sa proslavom Kurban-bajram.
Tokom praznika sve institucije i organizacije u Novom Pazaru neće raditi.

Bajramska sofra danas će biti održana u Zemun Polju, kod porušenog objekta Islamske zajednice. Islamska zajednica u ponedeljak će podeliti pet tona mesa migrantima u centrima za azil.

Jutarnjim namazom u džamijama širom regiona i sveta počelo je obeležavanje prvog dana jednog od dva najveća praznika u islamu, Kurban-bajrama.

Više od dva miliona hadžija koji su došli u Meku iz svih krajeva sveta jutros su obavili bajram-namaz, kao i drugi muslimani u svetu, javlja Al Džazira Balkans. Kurban-bajram se proslavlja četiri dana i naziva se hadžijski jer se u Meki završava glavno godišnje hodočašće, koje je obaveza svakog muslimana bar jednom tokom života, ukoliko mu to dozvoljavaju zdravlje i finansijske mogućnosti.

Praznik počinje dva meseca i deset dana posle Ramazana, a prvi dan se određuje prema pojavljivanju mladog meseca. Na Kurban-bajram tradicionalno se prinosi i žrtva ovna, a kurbansko meso se deli na tri dela – jedan je namenjen siromašnima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući, navodi se na sajtu Al Džazire.

Reisu-l-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Husein ef. Kavazović uputio je bajramsku čestitku vernicima, rekavši da su oni jedno sa hadžijama u Meki. „Ta naša jedinstvenost u veri neka pređe i u stvarnost činjenja. Neka nas to verovanje zbliži, neka hadž bude naše okupljalište i zborište, mesto nade u bolje sutra svih ljudi na zemlji“, rekao je Kavazović.

Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj i zagrebački muftija Aziz ef. Hasanović ove godine Kurban-bajram dočekuje u Meki gde obavlja hadž.

„Dani u kojim se nalazimo prilika je svakome od nas da svoje molitve uputimo Svevišnjem Stvoritelju kako bismo zatražili ono što je najbolje za nas kao pojedince, ali i za našu zajednicu i društvo u celini. Hadž, kao peti temelj vere islama, ukazuje na ravnopravnost ljudi, potirući različitosti kao diskriminirajući element, veličajući ljudski život i njegovu zaštitu u svakoj prilici i na svakom mestu“, podsetio je Hasanović.

Više od dva miliona hadžija sinoć je stiglo na brdo Arefat, gde su klanjali podne i ikindiju-namaz, javila je Anadolija. Hodočasnici na brdu Arefat obavljaju jedan od osnovnih obreda muslimanskog svetog hodočašća u Meki i Medini. Prošle godine je svetilište Meku posetilo 1.860.000 vernika u poređenju sa samo 24.000 hodočasnika iz 1941, prenosi Radio Slobodna Evropa. Samo 221.000 Indonežana trenutno se nalazi u Meki, što je najveći broj hodočasnika iz jedne zemlje na hadžu ikad.

Džamija Nemire, kapaciteta oko 300.000 vernika, nije bila dovoljno velika za sve vernike koji su klanjali i izvan njenog harema, na otvorenom. Milioni vernika su se nakon molitve uputili prema šatorima i brdu Jebel-i Rahme (Brdo milosti) na kojem su se, prema verovanjima muslimana, susreli prvi stvoreni čovek Adem (Adam) i njegova žena Hava (Eva).

Nakon boravka na brdu Arefat, vernici su se uputili prema dolini Muzdelifa, a nakon toga i prema mestu Mina, gde su obavili obred „bacanja kamenčica“ na tri mesta zvana džemreta. „Bacanje kamenčića“ simbolično znači borbu protiv šejtana (đavola), prenosi Al Džazira Balkans.