Muzej Južne Srbije bori se sa smeštanjem eksponata usled nedostatka prostora

Pravda piše o zategnutim odnosima između Finske i Rusije i prenosi odgovor finske vlade na rusku notu. Kako se navodi u odgovoru, finska vlada je tokom pregovora sa ruskom, jasno definisala svoj stav. Kako kažu, sa finske strane nije bilo nikakvog izazivanja, nijedan metak nije ispaljen što se ne može reći za sovjetsku stranu.

Uzimajući sve ovo u obzir, Finska je ipak voljna da svoje granične trupe povuče u dubinu kojiu je tražila sovjetska vlada, ali pod uslovom a tu meru izvrše i oni.

Nemačka i Francuska su takođe zainteresovane za ovo pitanje. Nemačka preporučuje obema vladama da što pre dođu do sporazuma i otklone problematična pitanja. Iako je Nemačka jasno naglasila da će ostati neutračna u slučaju rata između Finske i Rusije, ona ipak savetuje Finskoj da bude malo popustljivija jer rat nikome neće doneti dobro.

Pariska štampa ne veruje u mogućnost oružanog sukoba jer su dani na severu postali kratki, a sezona više nije povoljna za ratovanje.

Pravda prenosi i izjavu ministra spoljašnjih poslova Turske gospodina Saradžoglua. Dopisnik “Pari Sozra” upitao ga je da li se rat može proširiti na Balkansko poluostrvo i da li je moguć sukob među balkanskim zemljama?

– Ja ne verujem u to da bi moglo doći do konflikta na Balkanskom poluostrvu. Rat na Balkanu bi mogao da izbije samo ako bi Rusija stupila u neki konflikt. U ovom trenutku ne vidim kakav bi interes imala Rusija da napadne jednu evropsku silu.

Saradžoglu je govorio i o ulozi ekonomije u ratu i miru.

– Turska se pridružila liberalnim silama ne samo uiz političkih razloga već zato šo želi da uđe u normalan trgovinski krug. To ne možemo učiniti ako u velikoj meri ne zamenimo trgovinu sa Nemačkom trgovinom sa Francuskom i Engleskom. Turska neće propustiti da tu saradnju još više produbi.

Muzej Južne Srbije bori se sa smeštanjem eksponata usled nedostatka prostora, prenosi Pravda. U njemu se čuvaju narodne nošnje i ostali umetnički radovi i spomenici koji svedoče o lepoti ovog kraja. Ali i materijali poput slika, ikona, freski ne mogu da se izlože kako to nalažu pravila zato što muzej ne raspolaže odgovarajućom zgradom.

Pitanje podizanja nove zgrade pokrenuto je tokom proslave oslobođenja Južne Srbije pre dve godine. U muzeju se sad spremaju preliminarne skice da bi se prema njima konstruisao plan rada. Ovim rešenjem, zbirke koje muzej poseduje pravilno bi se rasporedile i izložile.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Francuska je uvela Uredbu o sprečavanju nemačkog prekomorskog izvoza, prenosi Vreme. U Francuskom objašnjenju navodi se da se ove mere sprovode zbog nemačke povrede međunarodnog prava. Kako se u obrazloženju navodi, nemačke snage torpedirale su francuske, savezničke i neutralne trgovačke brodove čime su narušile potpisane protokole međunarodnog prava.

Zbog toga će se vršiti češće provere, i narediti istovar tovara ukoliko se utvrdi da je on neprijateljskog porekla. Kontrola će se vršiti ne samo nad brodovima koji dolaze iz Nemačke u obalske države koje su joj susedi već i nad susednim zemljama koje nemaju zajedničku granicu sa Rajhom poput Švedske i Norveške.

SAD formiraju “patrolu za obezbeđivanje neutralnosti”, prenosi Vreme. Dva hangara u koje će moći da se smeste 24 velika hidroaviona, depoi goriva i municije, kao i stanovi za pilote, biće podignuti u blizini aerodroma “Flojd Benet” u Bruklinu.

SAD imaju nameru da na taj način budno paze da nijedan ratni brod zaraćenih zemalja ne uđe u njihove vode i na taj način naruši neutralnost SAD-a.

Vreme prenosi da je izbio sukob između Hindusa i muslimana u Sukuru. Sukob je nastao zbog starih kuća pod imenom “Manzilgah” za koje su muslimani tvrdili da pripadaju džamiji dok su Hindusi to poricali.

Vlasti su odlučile da ove kuće prisvoje što je dovelo do većih nereda i izbijanja opšte pobune u Sukuru. Pošto je poginulo 11, a više lica ranjeno, proglašeno je opsadno stanje. Sukob koji je izbio između Hindusa i muslimana rešen je reakcijom lokalnih vlasti.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.