N1: Ponovo promenjen predsednik sudskog veća u postupku protiv Darka Šarića

Advokati su zahtev za izuzeće Petrovića podneli 25. maja, a Tuzilaštvo sutradan 26. maja, dok je odluku o usvajanju zahteva doneo v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević 6. juna 2023. godine.

Izuzeće je traženo zbog toga što je sudija Petrović donosio određene odluke u svojstvu sudije za prethodni postupak, dakle postupao u fazi istrage.

Osim što se retko događa da advokati odbrane, kao i tužilaštvo podnose identičan zahtev, zanimljivo je to što je zahtev podnet samo dva dana nakon što je za v.f. predsednika Višeg suda postavljen sudija Milošević, koji odlučuje u ovakvim slučajevima. Milošević je inače zamenio dotadašnjeg predsednika Višeg suda u Beogradu, kom je mandat istekao 22. maja.

U postupku protiv Šarića za planiranje ubistva svedoka saradnika, za samo nešto više od mesec dana promenila su se dvojica predsednika sudskog veća – umesto sudije Dejana Terzića, kom je 1. maja istekao mandat, postavljen je sudija Siniša Petrović, a već u prvim danima juna umesto Petrovića, postavljen je sudija Zoran Šešić.

Inače, sudija Zoran Šešić i kolege iz njegovog veća prve su sudije u Srbiji koje su donele odluku o tome da komunikacija sa zaštićene aplikacije „skaj“ može da bude dokaz na suđenju i to u postupku protiv bivšeg inspektora SBPOK-a Božidara Stolića.

Podsetimo, zahtev da se sudiji Terziću produži mandat je tadašnjoj predsednici Visokog saveta sudstva Jasmini Vasović uputio još 7. marta 2023. godine tadašnji predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.

Međutim, do dana kada je sudiji Terziću isticao jednogodišnji mandat u Specijalnom sudu, koji produžen u maju 2022, Jasmina Vasović ga nije stavila na razmatranje.

Zbog toga je Stepanović umesto njega za predsednika sudskog veća postavio Sinišu Petrovića.

Takođe, u postupku protiv Šarića, za pranje više od 20 miliona evra za koji se sumnja da je stečen švercom narkotika, Petrović je od februara ove godine i novi član veća, umesto sudije Dragomira Gerasimovića.

On je inače bio predsednik veća koje je Darka Šarića i članove njegove organizovane kriminalne grupe prvostepeno osudilo na devet godina za pranje novca 2020. godine, ali je Apelacioni sud ukinuo tu presudu i odredio da se sudi ispočetka.

Takođe, sudija Petrović je bio predsednik sudskog veća koje je Darka Šarića prvobitno osudilo na 20 godina zatvora, kao i ostale članove njegove organizovane kriminalne grupe, a nakon ukidanja presude Višeg suda u Beogradu od strane Apelacionog suda u Beogradu i datog naloga za obaveznu primenu blažeg zakona prema optuženima u ponovnom postupku doneta je presuda kojom se optuženi Darko Šarić osudjuje na maksimalnih 15 godina zatvora, kao i ostali članovi njegove organizovane kriminalne grupe.

Međutim, konačnu presudu doneo je Apelacioni sud, koji je Šarića pravosnažno osudio na 14 godina zatvora za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u zemlje zapadne Evrope. Osim što je Apelacioni sud Šarića osudio na nižu kaznu zatvora (za godinu dana) od svoje prvobitne presude, Šarić je dobio manju kaznu od svog podređenog saradnika Gorana Sokovića koji je tada osuđen na 15 godina zatvora.

Zbog toga što se Darko Šarić i dalje nalazi u privoru, on još uvek nije na izdržavanju kazne po ovoj presudi.

Slučaj „planiranje ubistva i diskreditacija svedoka saradnika“

Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal u ovom predmetu protiv Darka Šarića, njegovog nekadašnjeg advokata Dejana Lazarevića i još 13 drugih osoba je podignuta u oktobru 2022, potvrđena je dva meseca kasnije, a prvi termin za pripremno ročište bio je zakazan za 20. februar 2023. godine.

Od tada održana su tek dva ročišta ali ne do kraja, zbog čega nije ni moglo da počne zvanično suđenje, odnosno da bude otvoren glavni pretres. Ukupno osam ročišta je odloženo, računajući i današnje, kao i ročište koje je trebalo da bude održano 22. maja.

Kako je tužilaštvo navelo u optužnici Darko Šarić je napravio plan sa svojim saradnicima da se iz „bezobzirne osvete“ ubije Nebojša Joksović, svedok saradnik u postupku protiv Šarića za šverc 5,7 tona kokaina.

Kako u tome nisu uspeli, Šarić je naložio diskreditaciju Joksovića, kako bi na taj način izgubio status svedoka saradnika. Sve to je Šarić, dok je bio u pritvoru, sa svojim advokatom Dejanom Lazarevićem i drugim saradnicima dogovarao u porukama kroz Skaj aplikaciju, za zaštićenu komunikaciju, na kriptovanom telefonu.

Time je otvoreno pitanje, koje je do danas bez odgovora, kako je Darko Šarić mogao da koristi telefon dok je boravio u jednom od najstrože čuvanih pritvora u zgradi Specijalnog suda. Činjenica da prilikom pretresa pritvorske ćelije u kojoj je boravio Šarić nije pronađen nikakav telefon, sa sobom povlači i novo pitanje odgovornosti onih koji su mu telefon obezbedili i potom sklonili.

Podsetimo, Dejanu lazareviću, Apelacioni sud je 17. februara ukinuo pritvor u kom se nalazio deset meseci i odredio blažu meru zabrane napuštanja kućnog pritvora uz elektronski nadzor, odnodno nošenje nanogice.

Lazarević je uhapšen zajedno sa Darkom Šarićem 14. aprila 2022. godine, kao deo Šarićeve organizovane kriminalne grupe optužene za niz krivičnih dela.

Takođe, Dejan Lazarević bio je advokat Veljka Belivuka i Marka Miljkovića i još desetak drugih optuženih pripadnika Belivukovog klana, kojima se sudi za sedam teških ubistava, otmice, mučenje, silovanje, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje oružja.

U pritvoru su Darko Šarić, Danilo Stojanović, Milutin Radovanović, kojima je 29. marta 2023. krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu produžilo je pritvor u trajanju od 60 dana zbog opasnosti od bekstva i da će ponoviti isto krivično delo. Takođe, u pritvoru je i Uroš Radovanović (ranije Mišić).

Optužnica tereti i Duška Šarića, brata Darka Šarića, koji se nalazi u bekstvu kao i još šestorica drugih optuženih: Bojan Stanojković, Nikola Spasojević, Stefan Andrejić, Marko Vukić, Milan Vučinić i Arso Šarić.