Na dan izbora se pitamo

Zato onih koje ima treba iskoristiti, a onih koje nema – treba stvarati. Izbori, pa i ovi predstojeći beogradski, jesu prilika koja postoji. Na dan izbora i mi se nešto pitamo.

Zato i ovu priliku da se (i) ja nešto pitam, neću iskoristiti za davanje ideja o rešavanju komunalnih problema, pa ni da ispostavljam spisak mojih maštarija o viziji svog grada. Čini mi se da bi to bilo ono „selo gori, a baba se češlja“, a taj mi je serijski program (i bukvalno i metaforički) dojadio. Uprkos postojećim okolnostima, ili baš zbog njih, ja lokalne izbore u Beogradu doživljavam kao priliku za dokazivanje važnosti glasa svakog pojedinca i za stvaranje situacije u kojoj će se u budućnosti češće i jasnije čuti različiti glasovi.

Znam da nije malo onih koji i danas nemaju odgovor na pitanje za koga da glasaju. Ako ćemo iskreno i sama sam među njima. Jedni su me ubedili da za njih ne glasam, ali me drugi nisu ubedili da baš za njih treba da glasam. Ovi prvi, su se baš trudili. Ovi drugi, na žalost – nisu. Prvi imaju lidera iza koga se kriju i na nivou grada. Drugi ne daju da neko bude lider, jer iako očekuju da im mi verujemo, jedni drugima ne veruju. Prvi su jedinstveni, drugi nisu. Prve vodi interes, druge sujeta.

Pa ipak, 4. marta treba izaći na izbore jer treba iskoristiti priliku u kojoj se nešto i vi pitate. Uz to, ta prilika je važnija od nekih drugih jer je, osim činjenice da nije česta, ona i specifična. To je situacija u kojoj svoj glas daju i oni koji ne glasaju. Posle gotovo tri decenije od povratka višepartizma nema izgovora da se to ne zna. Na rezultat utičemo svi – i oni koji glasaju i oni koji ne glasaju. Razlika je, međutim, u tome što kad glasate, pouzdano znate kome ste taj glas dali, a kada ne glasate vaš glas se „preliva“ drugima, što znači da na to za koga ste glasali svojim neglasanjem, utiču drugi – oni koji jesu glasali. Svaki čovek, naravno, ima pravo i na takvu odluku – da za njega i tom prilikom odlučuju drugi. Samo je važno da se zna da je tako. A ne da posle, baš ti budu među najglasnijim glasovima nezadovoljstva ishodom glasanja onih koji su glasali.

Ja izbore kao priliku kada se nešto pitam iskoristim čak i kad nisam oduševljena izborom koji mi se nudi, odnosno uprkos tome što taj izbor gotovo uvek predstavlja ono što doživljavam kao „manje zlo“. Uvek se setim da su za osvajanje prava glasa ljudi davali živote i verujem da glasanjem, ako ništa drugo, dajem doprinos odbrani tog prava.

Autorka je novinarka i konsultantkinja strateških komunikacija

Priredila B. Bačić