„Odlazak bez presude“: Na današnji dan preminuo Slobodan Milošević

Dana 1. aprila 2001. godine bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, uhapšen je u Beogradu.

Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji.

Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred kuće u kojoj je Milošević boravio.

Dana 28. juna, na Vidovdan je izručen Tribunalu u Hagu na osnovu uredbe Vlade Srbije. Ovu uredbu Savezni ustavni sud je istog dana proglasio neustavnom.

Posle izručenja Miloševića Haškom tribunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj.

Dana 30. januara 2002. godine, Milošević je optužio Haški tribunal da je izvršio „zli i neprijateljski napad“ protiv njega. U zapisnik je uneto da se ne oseća krivim.

Tokom suđenja, počeli su da se javljaju ozbiljni zdravstveni problemi kod Miloševića.

Patio je od slabog srca i ostalih delova kardiovaskularnog sistema.

Više puta je suđenje odgađano zbog njegovog zdravstvena stanja.

Milošević se više puta žalio na zdravstvene probleme u sudnici Haškog tribunala, a sudsko veće odbilo je 24. februara 2006. da ga privremeno pusti u Moskvu na lečenje.

On je 22. februara obavestio predsedavajućeg sudiju Patrika Robinsona da ne može da nastavi ispitivanje svedoka, jer se ne oseća dobro.

Dva dana pre smrti, Slobodan Milošević je u razgovoru sa advokatom Zdenkom Tomanovićem i Momirom Bulatovićem, izrazio sumnju da ga, prema rečima advokata Tomanovića, „truju“.

Tomanović je na osnovu toga i zahteva porodice uložio pismeni zahtev da se obdukcija izvrši u Moskvi. Zahtev je odbijen.

Ipak, Sud je pristao da dva srpska lekara prisustvuju obdukciji u Hagu.

Milošević je umro u pritvoru u Sheveningenu 11. marta 2006. godine.

Haški tribunal potvrdio je da je preminuo bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević i najavio istragu.

U šturom saopštenju piše da je Milošević pronađen mrtav u jutro 11. marta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

Čuvar je odmah pozvao zapovednika i lekara pritvora. Lekar je potvrdio da je Milošević mrtav.

Iako je saopšteno da je trenutak smrti bio između 7 i 9 časova ujutru, a da je stražar u 10 časova i 5 minuta utvrdio da je telo nepomično, Zdenko Tomanović je 17. marta na televiziji B92 izjavio da je u 9:30 dobio telefonom obaveštenje da je Slobodan Milošević u šetnji.

Holandska policija i sudski veštak pozvani su i započeli su istragu.

„Biće obavljena autopsija i toksikološka analiza“, precizirao je Tribunal.

Predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je da se sprovede istraga o Miloševićevoj smrti.

Telo Slobodana Miloševića predato je Holandskom forenzičkom institutu u Hagu. Miloševićeva porodica je obaveštena o njegovoj smrti.

Kako se navodi u saopštenju Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, 12. marta je obdukcija obavljena u holandskom Institutu za sudsku medicinu u Hagu.

U izjavi koju je pročitao pred brojnim izveštačima u holu Haškog tribunala predsednik suda Fausto Pokar je naveo da su holandski kriminalistički tehničari i stručnjaci za sudsku medicinu ujutro istražili Miloševićevu ćeliju i telo preminulog, ali da nisu mogli da utvrde uzrok smrti.

Zbog toga je, kako to predviđaju zakoni zemlje domaćina, naložena hitna obdukcija, koja je obavljena u prisustvu beogradskih patologa sa sa Vojno-medicinske Akademije u Beogradu.

Naloženo je, takođe, i toksikološko istpitivanje tela preminulog.

Obdukciju tela Slobodana Miloševića vršila su dva sudska patologa i jedan neuropatolog, svi iz Holandije, dok je, pored patologa iz Beograda, obdukciju nadgledao patolog iz Belgije.

Ceo tok obdukcije je sniman i načinjena je detaljna fotodokumentacija. Po mišljenju eksperata iz SCG koji su neposredno nadzirali obdukciju, ceo postupak je obavljen veoma profesionalno.

Prilikom obdukcije tela Slobodana Miloševića je utvrđeno da je neposredni uzrok smrti infarkt.

Miloševićev bivši lekar Vukašin Andrić je izjavio da je smrt nastupila zbog uzimanja nepropisanog leka „droperidol”. O tome je napisao knjigu „Anatomija sudskog ubistva”.

„Odlazak bez presude“

Vest o njegovoj smrti zatekla je ceo region. Iako je naznaka evidentno bilo, retko ko je očekivao da će do nje doći pre konačnog epiloga Haške drame.

Ponedeljak 13. mart, vest o smrti Miloševića i dalje je bila glavna tema, rame uz rame sa vestima o obeležavanju godišnjice smrti premijera Zorana Đinđića,

Iako se u javnosti spekulisalo o varijantama gde bi on mogao biti sahranjen – Beograd, Požarevac, Lijeva Rijeka (Crna Gora) i Moskva, u Socijalističkoj partiji Srbije Danasu je rečeno da je jedina dilema Srbija ili Rusija.

Požarevac otpada iz tehničkih azloga. tvrdili su u Javnoj komunalnoj službi u ovom gradu, a kako je Zoran Anđelković, generalni sekretar socijalista izjavio za naš list tada, „SPS se već obratila Vladi Srbije sa zahtevom da Slobodan Milošević bude sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu“.

Odgovor Vlade Srbije na zahtev SPS da Milošević bude sahranjen u Srbiji podrazumevao je i aboliciju za Mirjanu Marković.

Predsednik Srbije Boris Tadić objavio je tada da neće doći do abolicije.

Tadić, kako je saopšteno iz kabineta tadašnjeg predsednika, smatrao je „da bi državna sahrana Miloševića bila apsolutno neprimerena ulozi koju je imao u novijoj istoriji Srbije i u suprotnosti sa opredeljenjem koje su građani Srije nedvosmisleno izrazili 5. okobra 2000.“

Na kraju, sahranjen je u dvorištu porodične kuće.

Dačić tražio da se sudi onima koji su ga isporučili

Očekivano, gotovo niko sa ovih prostora nije ostao ravnodušan, a najglasniji bili su upravo njegovi simpatizeri.

Tim povodom, održana je i komemorativna sednica Glavnog odobra SPS.

„Slobodana Miloševića je ubio Haški tribunal odlukom da mu ne dopusti lečenje u Moskvi, a doći će vreme kada će se suditi i onima koji su ga isporučili tom sudu“, rekao je tada predsednik Glavnog odbora SPS Ivica Đačić.

On je rekao da se nada da će se na optuženičkoj klupi, osim onih koji su prekršili ustav izručivši Miloševića, naći i oni koji su bombardovali Srbiju.

Prema njegovim rečima, proces protiv Miloševića u Hagu je pokazao da se sudilo celom narodu, a ne pojedincu ali je „njegova odbrana pokazala da nismo genocidan narod“.

„SPS smatra da je Slobodan Milošević istorijska ličnost i sada je jasno da su u pravu svi koji su govorili, a među njima ima i crkvenih velikodostojnika, da su upravo oni kojisu ga izručili Haškom tribunalu izbacili sebe iz srpske istorije, a od njega na pravili legendu“, rekao je Dačić.

On je najavio da će SPS formirati odbor za sahranu koja će se održati u dogovora sa Miloševićevom porodicom. SPS će, kako

Ispred sedišta GO SPS nekoliko stotina građana čekalo je da se upiše u knjigu žalosti.

Karla del Ponte Zašto bih se ja osećala odgovornom?

Reakcije onih koji su ga voleli, ali i njegovih neistomišljenika, nisu izostale u danima koji su usledili.

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izrazio je žaljenje zbog smrti Slobodana Miloševića i duboko razočaranje što njegovo suđenje neće biti zaključeno, tako da žrtve i njihove porodice neće dobiti konačne odgovore o krivičnoj odgovornosti optuženog.

Istovremeno, glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je razočaranje što suđenje Slobodanu Miloševiću neće biti okončano i naglasila da „više nego ikada očekuje od Srbije da izruči Ratka Mladića i Radovana Karadžića“.

– Sada više nego ikada očekujem od Srbije da uhapsi i izruči Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Miloševićeva smrt učinila je još važnijim da oni budu privedeni pravdi – rekla je Del Ponteova na konferenciji za štampu u Haškom tribunalu, sugerišući da je izjutra iz Beograda dobila uveravanja da će se saradnja s Tribunalom nastaviti.

Na pitanje da li može isključiti mogućnost da je Milošević počinio samoubistvo, Del Ponteova je odgovorila da takva mogućnost postoji, ali da su to „glasine“ i da treba sačekati rezultate obdukcije.

– Može biti ili prirodna smrt ili samoubistvo. Da vas podsetim da je Milan Babić počinio samoubistvo prošle nedelje. Moramo sačekati rezultate istrage – naznačila je tada glavna tužiteljka.

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je razočaranje što suđenje Slobodanu Miloševiću neće biti okončano, te odbacila svaku odgovornost zbog činjenice da je Miloševiću odbijen zahtev da bude pušten na lečenje u Moskvu.

– Zašto bih se ja osećala odgovornom. To je bila odluka sudskog veća – rekla je Del Ponteova i dodala da su sudije zaključile da Milošević ima svu potrebnu negu u pritvoru Tribunala i da se ne bi vratio iz Moskve na nastavak suđenja.

Ona je dodala i da nije odgovorna za to što je suđenje bilo predugo, navodeći da su zločini za koje jeMilošević bio optužen počinjeni u periodu od deset godina.

– Ako bi nam na umu bila samo potreba da se donese presuda, mogli smo reći, hajde da ga optužimo samo za jedan zločin. Moje je uverenje da nije važna samo presuda, već utvrđivanje istine i da žrtve imaju pravo da saznaju šta se zaista desilo – istakla je glavna tužteljka.

Ona je podvukla da „veoma žali“ što se suđenje neće završiti, jer to „lišava žrtve pravde koja im je potrebna“.

– Velika šteta za pravdu jeste to što se suđenje neće završiti – rekla je Del Ponteova tom prilikom.

Zoran Živković: Smrt Miloševića je sramota za Haški tribunal

Bivši predsednik Vlade Srbije Zoran Živković ocenio je da su smrt Slobodana Miloševića i Milana Babića „sramota Haškog tribunala“, dodajući da taj sud treba da snosi posledice.

„I u najzabitijem zatvoru na svetu, kada umre zatvorenik neko mora da snosi posledice i mislim da to treba da se desi i Haškom tribunalu“, rekao je Živković novinarima u Beogradu, navodeći da Miloševićeva smrt ne treba da bude krivica nekog čuvara ili šefa straže, već dokazana krivica onih koji su na vrhu tog zatvora.

On je dodao da ne očekuje nikakve turbulencije, previranja na političkoj sceni ili ulicama Srbije posle smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ, dodajući da je radikalizam u Srbiji dostigao svoj limit.

Živković je, međutim, rekao da ga brinu stranke koje su u demokratskom bloku, a koje „malo rade da pokažu da su demokratska opcija“.

Dodao je da „Slobodan Milošević sigurno neće biti srpski heroj“.

„Srbija posle Miloševića je Srbija posle 5. oktobra i treba odvojiti njegov život i njegov politički rad od smrti. On je politički neinteresantan za Srbiju od 5. oktobra, a definitvno od 28. juna 2001. godine“, rekao je Živković i naveo da je „Miloševićeva vlast jedan od najmračnijih delova srpske istorije“.

Čedomir Jovanović: On je u 65. godini umro u krevetu, Zoran Đinđić je ubijen u 50. godini na radnom mestu

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da Slobodana Miloševića ne doživljava kao žrtvu i da će on za njega ostati „paradigma politike zločina i konfrontacije“ koja je upropastila Srbiju.

„Srbija ne sme da završi u zagrljaju sa Miloševićem, u koji je guraju svi oni koji danas glorifikujući Miloševića pokušavaju da prikriju, ili svoju odgovornost za ono što nam se kao društvu desilo, ili svoju nesposobnost da posle Miloševića budu bolji“, rekao je Jovanović tada gostujući na Televizji BK.

Prema njegovim rečima, to što Milošević nije formalno u Haškom tribunalu osuđen zbog politike koju je vodio ne znači da on ni za šta i nije bio odgovoran.

„Taj kanibalizam kome je u ovom trenutku izložen Milošević treba što pre okončati jasnim stavom. Slobodan Milošević je najkrupnija politička zabluda i najdublja srpska politička greška u našoj novijoj istoriji“, rekao je Jovanović.

Milošević, kako je dodao, treba da ima mesto u srpskoj istoriji, ali njegova uloga treba da bude kritički definisana.

„Nemojte očekivati da ja 12. marta oplakujem sudbinu Slobodana Miloševića. Izvinite, on je u 65. godini umro u krevetu, Zoran Đinđić je ubijen u 50. godini na radnom mestu zbog toga što je hteo ovu zemlju da menja“, kazao je Jovanović.

On je ocenio da su oni koji su ga tada glorifikovali i predstavljali se kao njegovi prijatelji i sami želeli da se on nađe u Haškom tribunalu, ili da čak bude ubijen prilikom hapšenja.

„Gde su oni bili te noć krajem marta kada je trebalo pomoći Miloševiću da recimo ne bude žrtva oružanog sukoba ka kome je naše društvo klizilo u tom trenutku. Zašto nisu okrenuli telefon i rekli: taj čovek je naš prijatelj, ne dozvoljavamo da se upotrebi oružana sila, mi ćemo učiniti sve kako bi se na optuženičkoj klupi dokazalo da je svetac“, rekao je Jovanović.

On se zauzeo za zabranjivanje Srpske radikalne stranke i ostalih političkih partija koje personifikuju Miloševićevu politiku zločina.

„U budućnosti Srbije nema mesta za koncept politike zločina i one koji su nam uništavali živote“, kazao je predsednik LDP.

Tomislav Nikolić zabrinut za Šešelja: Miloševićeva smrt je opomena

Tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, a godinama kasnije i predsednik Srbije, Tomislav Nikolić izjavio je da je SRS zabrinuta za sudbinu svog lidera Vojislava Šešelja u pritvoru Haškog tribunala gde je, kako je ocenio, „izvršeno brutalno ubistvo Slobodana Miloševića“.

Govoreći o uzrocima Miloševićeve smrti, Nikolić je rekao da su u trenutku njegovog izručenja tribunalu domaći lekari upozoravali da bivši predsednik Srbije i SRJ ima ozbiljne zdravstvene probleme, ali da je u Hagu bio prepušten brizi „medicinske sestre“ i da mu tamo nisu davani odgovarajući lekovi.

„Ne tvrdim da je (Milošević) sistematski trovan, ali ako se nivo lekova posle uzimanja nije povećavao u krvi to znači da su to bile obične bele pilulice“, izjavio je Nikolić.

Miloševićeva smrt je opomena, upozorio je Nikolić, za sve one na haškim poternicama da „tamo života, odbrane, suđenja i pravičnosti nema“.

Prema njegovim rečima, u Srbiji „izuzev nekoliko ludaka više nećete naći političara koji priča o saradnji sa tribunalom po svaku cenu“.

Ocene iz Crne Gore: Suđenje je trebalo okončati presudom

Svi crnogorski mediji posvetili su udarne emisije i naslovne strane smrti Slobodana Miloševića.

Dominantne političke ocene su da je Haški tribunal trebao da mu omogući lečenje, a sudski proces protiv njega da bude okončan presudom.

„U ovom trenutku treba reći da je umro čovek u sheveningenskom zatvoru, u trenutku kada mu se sudilo i kada je iznosio odbranu. Treba iskazati, ipak, žaljenje što je čovek bio bolestan i upozoravao da mu tretman nije bio odgovarajući, i što nije dobio medicinsku pomoć – izjavio Miodrag Vuković, visoki funkcioner DPS, naglašavaju da DPS ima jasan stav prema Miloševićevoj politici.

Tadašnji predsednik Narodne stranke Predrag Popović smatrao je da je način na koji je Milošević otpremljen u zatvor bio nečastan, a „odluka Haškog tribunala da mu zabrani lečenje ostaće kao tamna mrlja na obrazu onih koji su o tome odlučivali“.

„Miloševićeva smrt ostavlja nezavršenim sudski proces koji je trajao gotovo pet godina. To je činjenica koja će ostaviti određene posledice na političke odnose u Srbiji, ali i na našim prostorima“, izjavio je portparol SNP-a Miomir Vojinović.

Prema njegovim rečima, „od velikog značaja je bilo da epilog procesa protiv Miloševića bude presuda Međunarodnog i krivičnog tribunala“.

Predsednik SNS Andrija Mandić predložio je da se pritvorska jedinica u Hagu zatvori, jer se pretvorila u „logor smrti“.

„To je sramota za Ujdinjene nacije, pa stoga mislim da tu pritvorsku jedinicu treba odmah zatvoriti, a one koji su odgovorni za smrt Miloševića i drugih pritvorenika privesti pravdi.“

Mandić je verovao da će Milošević ostati zapamćen kao ključna figura novije istorije srpskog naroda.

Smrću Miloševića, prema mišljenju lidera Demokratske srpske stranke Ranka Kadića, najviše je izgubilo univerzalno pravo na utvrđivanje istine „ako je do nje još ikome stalo, a moralo bi“.

„Čovek sam koji veruje u predodređenja. Žao mi je što će smrću gospodina Miloševića istina o strahotama njegovog režima krajem prošlog veka otići u grob zajedno sa njim. Hoću da verujem da će političke strukture u Beogradu shvatiti da je njegova smrt kraj ere velikosrpskih politika – rekao je Ferhat Dinoša, predsednik Demokratske unije Albanaca.

„Kao čoveka, žao mi ga je“, rekao je lider Narodne stranke Predrag Popović.

„O politici Miloševića Narodna stranka je kazala svoje mišljenje dok je bio neprikosnoveni vladar Srbije i Jugoslavije“, kazao je Popović.

Ističući da je nenormalno želeti nečiju smrt, Miodrag Iličković, poslanik SDP kazao je: „То nije normalno, čak ni kod nas političara. Ali, moja je želja bila da se Milošević nađe u Hagu. Nisam želeo njegovu smrt, ali on je kriv za smrt 100.000 ljudi“.

Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović vest o smrti nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika i svog bliskog saradnika dočekao je u Hagu, gde je u utorak 14. marta trebalo da se pojavi kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću.

On nije želeo da komentariše Miloševićevu smrt tom prilikom.

Poslednji svedok Miloševićeve odbrane dr Branko Kostić, predsednik bivše SFRJ, rekao je u izjavi za Televiziju Crne Gore da je Miloševiću „presuđeno pre nego je pošao u Hag“.

Kostić nije hteo da govori o poslednjim susretima sa Miloševićem, jer se na to obavezao potpisom u Hagu.

Povodom smrti Slobodana Miloševića, telegrame saučešća njegovoj porodici uputili su predsednik Crne Gore Filip Vujanović i premijer Milo Đukanović.

– Smrt svakog čoveka izaziva žaljenje, posebno kada se desi tokom suđenja, uz odbijanje očekivanja da se pruži medicinska pomoć za koju je postojala adekvatna garancija – izjavio je Vujanović.

Lavrov: Rusija ne veruje u potpunosti u obdukcioni nalaz

Rusija ne veruje u potpunosti rezultatima autopisije tela Slobodana Miloševića i želi da ga pregledaju ruski stručnjaci, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nekoliko dana nakon smrti predsednika SR Jugoslavije.

Lavrov je izjavio da je Rusija bila uznemirena zbog odbijanja Haškog tribunala da Miloševiću odobri lečenje u Moskvi.

„Sada oni vrše autopsiju. U situaciji kada se nama nije verovalo, mi takođe imamo prava da ne verujemo i da nemamo poverenja u one koji vrše autopsiju“, rekao je Lavrov.

Lavrov je potvrdio da je u Moskvu stiglo Miloševićevo pismo, s datumom 8. mart, u kojem se žali na neodgovarajući tretman u zatvoru i traži od Moskve da utiče na Tribunal da ga pusti na lečenje u Rusiju.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.