Foto: BETAPHOTO DRAGAN GOJICNestabilno finansiranje, nedostatak ljudi i zapošljavanje putem agencija, problemi su sa kojima se Radio televizija Vojvodine suočava godinama.
U sredu je sindikat Nezavisnost, zbog ugroženih prava radnika te medijske kuće, na adresu upravnog odbora, uputio niz zahteva, uz uslov da, ukoliko ne budu ispunjeni, upravni odbor pokrajinskog javnog servisa podnese ostavku. O stanju u toj medijskoj kući za Danas govori novinar Darko Šper, poverenik Sindikata Nezavisnost RTV.
* Da li je nakon poziva upućenih sa skupa u ponedeljak, da rukovodstvo RTV-a podnese ostavku ukoliko ne ispuni zahteve, iko reagovao?
– Nikakav odgovor nismo dobili od poslodavca. Protest je bio u ponedeljak, a mi smo u sredu zvanično predali naše zahteve, koje smo uslovili da, ukoliko ne ispune, pod hitno podnesu ostavke. Obavestili smo i delegaciju Evropske komisije, misiju OEBS-a, ambasade, medijska udruženja NUNS, UNS i NDNV. Reagovala je skoro cela medijska koalicija. Što se tiče misije OEBS-a i Evropske unije, niko nam nije uputio nikakve povratne informacije, osim da se EU i misija OEBS-a usaglašavaju i da će izdati zajedničko saopštenje ili da će nam odgovoriti. Plašim se da to ne bude kasno. Na delu je sistematsko uništavanje slobodnih medija u Srbiji. Svi znamo šta se dogodilo 2016. u maju kada su preko noći oterani svi urednici, veliki broj dobrih novinara, ukinute emisije… Danas kada upalite prvi kanal RTV-a ne prepoznajete nikoga, zahvaljujući kome znate da je nešto dobro na tom programu. Urušavanje koje je krenulo pre četiri godine, još uvek traje.
* Ljudi koji su bili zaposleni na određeno vreme prebačeni su u agencije uprkos tome što zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ne podležu javni servisi. Zašto je to urađeno?
– Urađeno je zato što po Zakonu o radu, nakon dve godine rada na određeno vreme, poslodavac će primiti ili otpustiti radnika. Oni su pronašli solomonsko rešenje da angažuju ljude putem agencija, a to angažovanje je skuplje po poslodavca, jer plaća i proviziju toj agenciji. Ne znam zašto su se pridržavali tog zakona iako nisu morali, jer smo izuzeti iz toga. Zahvaljujući tome smo došli do negativne selekcije ljudi. Imali smo prirodan odlazak ljudi, zbog penzije, otkaza ili trećeg razloga, i na ta mesta su na netransparentan način zapošljavani ljudi, koji su godinama obnavljali ugovor sa agencijama. Sada ne znaju ni agencija, ni RTV, šta će sa tim ljudima. Od 257 ljudi, 50 je zaposleno za stalno. Oni su sporazumno raskinuli ugovor sa agencijom i imaju kontinuitet u radnom stažu. Od 207 ljudi, pozvano je oko 40 da potpišu ugovor o privremeno povremenim poslovima, koji ne garantuje ništa, svako može biti otpušten već sutra. Sa druge strane, kada se sa agencijom sporazumno raskida ugovor, ljudi nemaju pravo na naknadu ni od države, ni od agencije, ni od eventualnog pokretanja sudskog postupka, te smo upozorili kolege da ne potpisuju ništa. Iz RTV-a su zvali da potpišu ugovore zato što im fali ljudi, ali ih angažuju na najgori način poslovnog angažmana, što je najpogubnije za čoveka koji ima takav posao, ali i na poslodavca.
* Profesor Stanko Crnobrnja istakao je jednom prilikom da je potrebno ukinuti bilo kakav oblik propagande na javnim servisima kako bi se obezbedila njihova puna nezavisnost. Da li je uopšte moguće u Srbiji napraviti javni servis koji se može finansirati isključivo iz pretplate?
– Može. Ukoliko samo od televizijske pretplate može da se ostvari prihod koji je dovoljan da se pokriju svi rashodi, i ukoliko se proizvodi dovoljno kvalitetan program od čije se prodaje kasnije može još zaraditi. To je idealizacija cele priče, slažem se da bi bilo odlično kada bi RTV i RTS bili kao BBC, ali u trenutnoj situaciji vidimo da su javni servisi bitni ovoj državi samo zbog toga da ne bi mogla da se čuje druga strana, i problemi građana koji su jedini vlasnici javnih servisa i koji jedini treba da finansiraju rad tih javnih servisa.
* Da li su građani toga svesni?
– Mislim da nisu, samo iz razloga što 2002. i 2003. godine, kada smo dobili dva javna servisa, niko se nije potrudio da im objasni šta je javni servis, zašto nastaju javni servisi i imaju poseban zakon, tzv. Lex specialis, zašto je taj zakon prepisan iz evropskih zakona, zašto je bitno da se taj zakon primenjuje i zašto imamo problem oko pregovora sa EU, kada nam kažu da sloboda izražavanja i govora u Srbiji nije u dovoljnoj meri. Upravo zato. Govoreći o manjinskim medijima, ukoliko se realizacija njihovih zagarantovanih ustavnih prava sprečava na način što će im se smanjiti broj izvršilaca, tj. novinara urednika, producenata i sl. tada se krše ti zakoni i tako država ne ispunjava propise koje je preuzela od EU, kako bi jednog dana postala član te porodice. Stekao sam utisak da ljudi doživljavaju javni servis ne kao nešto svoje i ono čime kada nisu zadovoljni, treba da dignu glas i protestuju i stave do znanja državi, da nisu zadovoljni, da to treba da se menja jer oni to finansiraju i to je njihovo.
Provincijalizam RTV-a
Zakon o javnim medijskim servisima propisao je da upravni odbori RTV-a i RTS-a zajednički donose odluku o utvrđivanju visine takse, a da ona ne može iznositi više od 500 dinara. Da li su se upravni odbori ikada sastali tim povodom?
– Oni su se sastali u nekoliko navrata, ali je to uvek bilo na inicijativu Vlade Srbije. Zbog čega premijerka Ana Brnabić treba da pokreće tu inicijativu kada je to zakonski uređeno na način da daje slobodu upravnim odborima naših javnih servisa? Visina takse koja je propisana do nekog iznosa koji bi nama omogućio nesmetano finansiranje i finansijsku nezavisnost, ne bi nas dovodio u ovakvu situaciju. U situaciji smo da preko 70 odsto budžeta trošimo za plate. Danas je na RTV-u došao do izražaja provincijalizam pod koji smo potpali. Nekada su nam dolazile novinarske face iz Beograda da rade emisije, a danas angažujemo ljude se lokalnih televizija da nam budu glavne zvezde. Svaka čast tim ljudima, ali javni servis je javni servis, i tu postoje neka pravila igre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
