Na koga najviše utiče pomeranje sata?

Kako zimska jutra postaju mračnija, ljudima sa demencijom može biti teško da prilagode svoje obrasce spavanja. Pored toga, njihovom biološkom satu potrebno je više vremena da se prilagodi novoj situaciji.

Kako dani postaju kraći, neki ljudi sa demencijom mogu takođe iskusiti „sindrom zalaska sunca“, što je promena ponašanja u kasnijim popodnevnim satima.

U ovom slučaju, dementna osoba može postati veoma uznemirena ili zbunjena.

Demencija je sindrom povezan sa kontinuiranim padom funkcije mozga. Alchajmerova bolest je vrsta demencije i jedan od njenih najčešće dijagnostikovanih oblika.

Simptomi demencije uključuju probleme sa gubitkom pamćenja i mentalne oštrine i brzine. Pojedinci mogu imati poteškoća da pravilno govore, a problemi sa raspoloženjem i rasuđivanjem u određenim situacijama su takođe karakteristični za bolest.

Važno je držati se rutine

Dobrotvorna organizacija podseća da oni koji brinu o osobama sa demencijom mogu da preduzmu korake koji će im pomoći da budu manje rasejani i da promene svoju dnevnu rutinu:

Pratite rutinu tokom dana i pre spavanja, koja može da reguliše poremećeni telesni sat. Ovo se odnosi na jelo i vežbanje u isto vreme svakog dana.

Izlazak napolje tokom jutra jer doprinosi uspostavljanju unutrašnjeg telesnog sata dementne osobe i čini ga umornijim i pospanijim uveče.

Izbegavajte stvari koje mogu da ometaju san tokom dana, kao što je konzumiranje kofeina i dremanje tokom dana.

dr. Tim Binland iz Alchajmerovog društva kaže da je za većinu nas vraćanje kazaljki unazad „bezbrižno sleganje ramenima“ i da zahteva samo da podesimo kazaljke na satu kod kuće.

Ali za ljude sa demencijom, to može „izazvati anksioznost, konfuziju i razdražljivost“, rekao je on.