NA KOJOJ STRANI SU ČETNICI POD KOMANDOM DRAŽE MIHAILOVIĆA RATOVALI?

Nesporno je da je Milan Nedić bio kvisling i direktno uključen u nemački okupacioni sistem u Srbiji, a da je Draža Mihailović 9. septembra 1941. godine sklopio sporazum sa njim o saradnji i 1942. legalizovao kod njega desetak svojih odreda, uz saglasnost Nemaca. I sam Draža je rekao: „90% Nedićevih oružanih snaga su moji vojnici.“

Ujedinjenjem svih tih snaga, i nedićevih, Ljotićevih i četničkih, formiran je septembra 1944. godine SRPSKI UDARNI KORPUS na čelu sa generalom Miodragom Damljanovićem.Ovaj „korpus“ se žestoko sa Nemcima borio protiv jedinica NOVJ na prilazima Beogradu, i pretrpeo velike gubitke, a ostatak se sa nemcima povlačio do Soče u Sloveniji i tu su se predali saveznicima. Oni su ih sve strpali u logor Emboli u italiji, a zatim prebacili u Y Mister lager u Nemačkoj.

Saveznici su imali u glavnom štabu i večim vojnim formacijama Draže Mihailovića engleske i američke vijne misije, kao i u glavnom štabu i divizijama NOVJ. Uglavnom ti članovi su pripadali: engleski SOE-u (Special Operation Executive), a amerikanci OSS-u (Office for Strategic Services) i PWB-u (Psychological Warfare Branch), tj. 662 obaveštajca koji su svojim nadležnima slali izveštaje – informacije. U tim dokumentima tačno se navodi ko se bori na strani Saveznika, a ko na strani Osovine.

Tako je engleski SOE major Boj 29. decembra 1942. godine između ostalog napisao u svom izveštaju: „… Da se generalu Mihailoviću ne može slati oružje za borbu protiv partizana koji se jedino bore protiv Osovine… general Mihailović otvoreno sarađuje sa Italijanima… Draža Mihailović je kvisling isto kao i Nedić… Odredi generala Mihailovića uopšte ne vode borbe, njegove depeše o sabotažama na železničkim prugama i rušenju pojedinih objekata su neistinite…“

Englezi su budno pratili delatnost četnika, prvi je bio kapetan Bil Hadson, drugi pukovnik Bejli, a treći general Amstrong. Ovaj general je napisao pismo Draži Mihailoviću gde između ostalog stoji: „… Da govorim bez okolišenja duboko sam razočaran jer niste izvršili dve operacije koje su od vas zahtevane…“ Reč je o rušenju mosta na Moravi i Ibru. Genral Amstrong je prikupio sve izveštaje SOE od 1942, godine, kao i odluku Ministarstva inostranih poslova svoje zemlje (Velike Britanije) od 18. februara 1944. godine da se ljudstvo iz misija povuče od Draže sa obrazloženjem: „Mi šaljemo pomoć, a on se ne bori protiv Nemaca…“ I zaista svo ljudstvo Engleza tokom 1944. godine napustilo je Dražu, kao i sam general Amstrong 30/31. maja 1944. godine. Osnova za to bili su brojni izveštaji da se četnici ne bore na strani Saveznika već da sarađuju sa Nemcima, vezani brojnim ugovorima o nenapadanju i naoružavanju, kao i sa kvislinzima – Nedićevim, pa i ustaškim formacijama NDH.

Vlada SAD je sve do Teheranske konferencije 28. novembra – 1. decembra 1943. godine pomagala moralno, materijalno i politički jedino četnički pokret Draže Mihailovića. Premda je bila obaveštena od strane OSS još 11. maja 1943. godine da četnici pod komandom Draže Mihailovića na italijanskom okupacionom području, tj. italijanskim vojnim garnizonima imaju trostruku ulogu: „Da aktivno vode operacije protiv partizana, da vrše antisavezničku propagandu i da vrše pomoćnu policijsku službu pod italijanskom kontrolom…“ Posle te konferencije već 9. decembra 1943. godine usledilo je saopštenje ministra spoljnih poslova SAD da će vlada SAD pomagati četnike i pratizane. A američki kapetan u svom izveštaju od 25. decembra 1943. godine piše: „… da bi četnici već jednom trebalo da povedu borbu protiv okupatira…“ (Mensfild).

Naravno da su menjanju politike i stava SAD umnogome doprineli američki novinari, a led je probio „Dejli Voker“, a zatim „Njujork Tajms“, a posebno poznati novinar Sulcberger.

Kod četnika i posebno Draže Mihailovića najviše su proveli, i to od 27. septembra 1943. do 15. marta 1944. godine Đorđe Musulin, Valter Mensfild i Albert Sajct. Pre odlaska i boravka kod Draže skoro punih šest meseci, potpukovnik Sajct je zatražio od Draže „… garancije da će američka pomoć biti iskorišćena odmah za borbu protiv Nemaca…“

Namesto Sajcta u štab Draže Mihailovića je došla nova misija na čelu sa pukovnikom Mek Daulom, navodno sa širim ovlašćenjima i to 26. avgusta 1944. godine. Međutim, ta šira ovlašćenja su bila da se sastane sa predstavnicima Nemačke i pokuša da ih nagovori da se predaju na Balkanu i tako izbegnu poraz i silne gubitke. Preko Draže Mihailovića uspeo je da se tri puta sastane sa predstavnikom Hemana Nojbahera – opunomoćenikom Ministarstva spoljnih poslova Nemačkog Rajha za jugoistok, ali bez nekih rezultata. Sve se to dogodilo kada je Crvena armija bila na domak Dunava i granica Srbije. Mek Daul i Draža Mihailović su u toku borbi za Beograd pobegli u Bosnu. Četnici od Mek Daula i njegove misije nisu imali takoreći ništa, sem što ih je pohvalio i obećao i dalje pomoć. On je sa dela planine Ozren 29. oktobra 1944. godine avionom otišao za Bari u Italiju. Tek u sedištu OSS je rekao da je „lično uočio i uverio se da postoji saradnja Dražinih komandanata sa Nemcima…“ Tada je napisan i izveštaj OSS u Bariju u kom između ostalog piše: „… Nema nikakvog dokaza da partizani sarađuju sa neprijateljem u borbi protiv četnika Draže Mihailovića, dok naprotiv ima ogromna većina sudski pravno-valjanih dokaza da četnici sarađuju sa Nemcima u borbi protiv partizana…“

Nastavak u sledećem broju

Autor je  istoričar

Novo ročište u postupku za rehabilitaciju Draže Mihailovića održaće se u petak 3. aprila u Palati pravde. Udruženja i pojedinci koji se protive rehabilitaciji i ovog puta će se okupiti na platou ispred Palate pravde da izraze svoj protest. Za detaljnije informacije o protestnom okupljanju 3. aprila javite nam se na 011/4064051 ili na [email protected]

__________________________________________

1Tekst sa skupa JAVNE KONSULTACIJE POVODOM NASTAVKA PROCESA ZA REHABILITACIJU D. MIHAILOVIĆA održanog u Učitelju neznalici 20. marta 2015. godine