Na konačnoj listi SANU ukupno 55 kandidata

Konačnu listu od ukupno 55 kandidata u sve tri “kategorije”  utvrdilo je Predsedništvo SANU posle komplikovane i duge izborne procedure koja je traje od početka godine.

Izborna skupština zakazana je za 4. novembar, a pre nje na Konferenciji članova Akademije 7. oktobra sekretari svakog od osam odeljenja SANU predstaviće svoje kandidate, saopštio je juče potpredsednik SANU akademik Ljubomir Maksimović na konferenciji za novinare u Svečanoj sali Akademije.

– Najviše nas je mučio izbor dopisnih članova, jer su oni “sveža krv”. Dopisni članovi koji treba da budu birani za redovno člastvo već su aktivni u Akademiji, a nam atrebaju novi ljudi sa svojim znanjem i energijom- naglaso je akademik Maksinović, napominjući da predstojeća Izborna skupština SANU treba da reši problem “višedecenijskog slabijeg  priliva novih članova u odnosu na prirodni odliv akademika”.

Prema njegovim rečima, Izvršni odbor i Presedništvo SANU preduzeli su  korake za rešavanje problema malobrojnosti srpskih akademika, ali je ovaj izborni proces pokazao da su oni nedovoljni i da će se tražiti nova rešenja.

Predstavljajući plan Aktivnosti Akademije do kraja 2021, akademik Maksimović je naglasio  da su izbori u člasntvo SANU  na prvom mestu, ali da ništa manje važni nisu rad ogranaka SANU i projekat digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja o čemu je govorio akademik Aleksandar Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU.

Kako se danas čulo, Centar za naučno istraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, koji ove godine slavi 30 godina rada pokazuje ambiciju da dobije status novo ogranka SANU, kakvi postoje u Nišu i Novom Sadu. Akademik Maksimović posebno je iz najvljenog programa SANU izdvojio cikluse predavanja – „Kontroverze u medicini” i „O mitološkoj prošlosti Srba: istina i zablude”.

On je ukazao i na važnost naučnih skupova u SANU – od skupa „Obrazovanje – stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije”, u okviru ciklusa Strateški pravci razvoja Srbije u 21. veku, do skupa o pesniku i diplomati Jovanu Dučiću, kao i o  romanima Dobrice Ćosića povodom 100. godišnjce od piščevog rođenja.

– Digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja, koje je poseban spomenik kulture i na neki način deo našeg nacionalnog identiteta, završena je i sada se proverava kvalitet snimaka da bi se, ako nešto treba opopravilo. Sledeći korak u ovom projektu je pravljenje dokumentacije o snimanju i izrada sajtova. Ako sve ide kako treba, projekat bi trebalo da bude gotov do kraja godne – rekao je akademik Aleksandar Kostić.

On je objasnio da je celo Jevanđelje, sa izuzetkom “Petrogradskog lista” koji se čuva u Rusiji, “digitalizovano u pet varijanti –  svaka stranica je digitalizovana sa jednim i dva svetlosna tela, svaka od 400 iluminacija  snimljena je makroobjektivima od 120 milimetara, a cela knjiga je snimljena i sa otvorene obe strane”.

Snimci su, prema njegovim rečima, u najvećoj mogućoj rezoluciji i takvog kvaliteta da je moguće videti svaki i najsitniji detalj. Na slajdovima koju su prikazani novinarima na inicijalima se vide svi slojevi namaza boje, a akademik Kostić kaže da su restauratori NBS na snimcima otkrili  oštećenja koja do sada nisu videli.

Prema Kostićevim rečima, posle ove digitalizacije više neće biti potrebno da istraživači rade na originalnom tekstu i najvio da će sajtove o Miroslavljevom jevanđelju imati sve institucije uključene u projekat digitalizacije: SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej u Beogradu i Ministarstvo kulture i informisanja.

Najbrojniji umetnici

Na konačnoj listi kandidati za člastvo u SANU našli su se po dva osnova – dvotrećinskom podrškom svog Odeljenja ili većinom glasova. Najviše kandidata za dopisne članove imaju Odeljenje za umetnost – osam i Odeljene za tehničke nauka – sedam kandidata. Među kandidatima Odeljenja umetnosti, kojima su poslednjih meseci mediji najviše bavili su: Mrđan Bajić, Dejan Mijač,  Borislav Stojkov, Petar Mitković, Miodrag Tabački, Slobodan Šijan, Branimir Karanović, AlekandraVrebalov. Za ovo odeljenje kao instrani član kandidovan je čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov.