Na konjskim trkama zaradio sto miliona dinara

Farke se uvek kladio po sistemu koji ga je naučila majka.

Novac je ulagao samo na sigurne konje, koje je već dobro poznavao, a ogroman procenat dobijao je i do samih vlasnika konja.

I pored toga što je mnogo novca trošio na klađenje, Farke je svojoj deci ostavio veliko bogatstvo.

Po uzoru na oca, Farkeov sin nastavio je da se kladi na konje u nadi da će tako zaraditi još više novca, piše Vreme.

List Vreme 6. marta 1939. godine piše i o bogatom pedesetsedmogodišnjem trgovcu iz Sitija Edgaru Čensu, koji je proveo dvadeset pet godina proučavajući pticu kukavicu.

Čens je jedne zime kukavici iz svog vrta stavio prsten oko noge, uveren da se ona posle zime provedene u Africi neće vratiti kući.

Sledećeg proleća kukavica se vratila u svoj dom, a Čens je i narednih godina tako ispraćao i dočekivao svoju pticu.

Čens je takođe dugi niz godina posmatrao jednu kuakvicu koja je snela preko dvadeset jaja po različitim gnezdima.

Tvrdio je da kukavica može i do pet dana da posmatra jedno gnezdo, a kad je prazno, ona uleti u njega i snese jaje.

Ako gnezdo nije prazno, ona ukrade tuđe i pojede ga, tvrdi Čens.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana, list Pravda na svojim zabavnim stranama izdvaja nekoliko kratkih zanimljivosti:

Napoleon je bio neobično osetljiv na zimu i toliko voleo toplotu, da je svojoj posluzi naređivao da, čak i u letnjim mesecima, lože vatru u kaminu.

U šesnaestom veku, u Nemačkoj je postojala smrtna kazna za one koji su pušili duvan, nabavljan iz tada tek otkrivene Amerike.

Milton, slepi engleski pesnik, mogao je da diktira svoja pesnička dela samo kada glavu zagnjuri u jastuk, i sluša neku prijatnu muziku.

Kada Kinezi žele da pismeno izraze najveću nesereću i zlo, nacrtaju tri žene.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.