Na Košutnjaku posečeno 60 stabala: Građani sumnjaju u obrazloženje da su bila trula

Iz Avala Studios odgovaraju da se radi o seči bolesnih stabala koja su pretila bezbednosti građana, ali aktivisti sumnjaju da je ispoštovana zakonska procedura u ovom slučaju, piše N1.

Ekipa tog medija bila je sprečena da uđe u kompleks Avala filma i da pokaže posečena stabala. Ukupno je posečeno 60 stabala.

„Građani se jesu uznemirili kada su tokom vikenda posmatrali tu seču, jer to ih je podsetilo na projekat iz 2020. godine, čijom je realizacijom trebalo da dođe do sečenja jednog dela šume koja se nalazi na parceli koja je data na korišćenje Avala filmu. Tada su se i građani i ekološki aktivisti udružili da taj projekat stopiraju. Kada su seču stabala videli, pomislili su da je njegova realizacija ponovo došla na dnevni red“, prenosi reporterka N1.

N1 je zbog toga pisao Avala studiju, nekadašnjem Avala filmu i od njih dobio sledeći odgovor:

„Tokom vikenda orezivano je i posečeno ukupno oko 60 stabala na prostoru nekadašnjeg Avala filma. Radilo se o stablima koje su bila trula, to jest koja su bila bolesna i imala fitopatološka i mehanička oštećenja. Spomenuta stabla nalazila su se na lokacijama gde je postojao visok rizik povrede ljudi ili oštećenja imovine usled njihovog eventualnog pada. Uklanjanje i ili orezivanje ovakvih stabala je naša zakonska obaveza. Sve radnje na predmetnim stablima su sprovedene na osnovu instrukcija koje smo dobili od Instituta za šumarstvo, a na osnovu njihove analize predmetnih stabala“.

Snežana Nedeljković, ispred inicijative Odbranimo Košutnjak, međutim smatra da se povodom odgovora koji je našoj redakciji Avala studios uputio, mogu postaviti brojna pitanja.

„Samim tim što nas nisu pustili da uđemo unutra i snimimo prilog na licu mesta i uverimo se da je to sve urađeno po proceduri, meni dovodi u sumnju da ta procedura ipak nije ispoštovana tako kako su oni rekli da jeste“, rekla je Nedeljković i dodala:

„Prvo, da bi se poseklo stablo ono mora da bude obeleženo bude i mora da ima šumarski pečat da je predviđeno za seču. Drugo, mora da bude obezbeđeno mesto seče, zna se kako se razvuku trake i onda su bezbedni prolaznici i bezbedno je sve ono ostalo prilikom seče“.

Ona ističe da su u pitanju stabla koja su bila preko 50 godina stara i veruje da su neka od njih su zaista bila za seču, ali da to mora da se uradi po proceduri.

„Ne može da se radi vikendom i ne može da se radi dok građani o tome nisu obavešteni jer svi znamo koliko smo na taj Košutnjak osetljivi i koliko svaki zvuk testere u nama izaziva uznemirenost. Mi na to reagujemo, ljudi su reagovali. U toku vikenda bila je panika jer smo se podsetili na njihov plan da 36 hektara ove šume iseku i tu naprave stambeno-poslovni centar“, kaže.

Ona navodi da se to ne sme dešavati ujednom gradu čiji stanovnici dišu najzagađeniji vazduh u Evropi a vrlo često i u svetu, gradu kojem nedostaje milion stabala da bi bio u rangu svetskih i evropskih gradova, gradu gde se na 40 stepeni leti topimo i gorimo…

Iz Avala Studija su predočili da će na mestu posečanih stabala zasaditi nova, te se čini da nije sada trenutno u planu realizacija projekta kakav smo imali prilike da vidimo 2020. godine i protiv koga su se i građani i aktivisti borili, ali aktivisti su, prenosi reportreka N1, želeli da skrenu pažnju i na neke propuste u samoj proceduri sečenja stabala.

„Nisu bila obeležena stabla šumarskim pečetom. Stabla su bila obeležena crvenim putačama koje može bilo ko da stavi i da ih nacrta i to nije ono što procedura zahteva. Zna se tačna procedura kod seče drveća“, ističe Nedeljković.

Ukazuje i da je zemlja data na korišćenje Avala Studiju, ali da to nije njihovo.

„Ta zemlja je vlasništvo grada Beograda. I grad Beograd, odnosno službe koje su za to nadležne, moraju da daju saglasnost da se iseče bilo koje drvo. Oni imaju taj elaborat sa šumarskog fakulteta koji su dobili, koji može da kupi ko god hoće, ali nemamo tačno ta drveća gde su pozicionirana. Koje je drvo isečeno? I to je još jedno pitanje, gde su posečena stabla završila?“, dodaje.

Nedeljković navodi da mora da se zna tačno kolika je kubikaža tog drveća koja je posečena.

„Moramo da znamo gde je to drveće završilo, jer to drveće ima neku materijalnu vrednost. Ne možete tako da neko odveze ako je 60 stabala, 50 godina starih. To je ogromna količina drveta koje je negde završilo. Tražimo da nam odgovore gde je to drvo završilo, jer nije ono vlasništvo, ponavljam, Avala Studija, to drvo je vlasništvo grada Beograda, odnosno svih nas“, navela je aktivistkinja.