Na kraju dolazi realnost

Ivo Visković: Naravno da bi to bilo poželjno za Srbiju. Jer njihov stav je za nas mnogo povoljniji od stava SAD i evropskih zapadnih zemalja. Ali Vučić nije budala, on je inteligentan čovek i dovoljno iskusan da zna da se u politici ne može računati na onu poslovicu što je babi milo to joj se i snilo. On je to naveo – ne kao zahtev za izjednačavanjem uticaja SAD i EU sa uticajem Rusije i Kine – nego kao želju da se i taj uticaj oseti u procesu pregovora.

Enver Hasani: Vučić i Srbija igraju igru političke i vojne neutralnosti, a to je praktično ucena evroatlantskih struktura koja ide u prilog prvenstveno Rusiji jer Kina nema neke dublje političke interese osim onih formalnih koji se pre svega odnose na nemešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja. Kina se drži tog principa da bi se zaštitila od secesionističkih i separatističkih tendencija na njenom zapadu. Rekao sam da Vučić koristi neutralnost da bi ucenio Evropu i SAD. On im time poručuje – niste vi jedini, mi imamo alternativu i možemo da se okrenemo i drugim partnerima ako vi nastavite pritisak oko međusobnog priznanja sa Kosovom, što je zvanična politika SAD i i drugih saveznika Kosova.

Karabeg: Koji je interes Rusije da se uključi u rešavanje kosovskog problema?

Visković: Rusija ima više različitih interesa. Prvenstveno to je želja da se Srbija što dalje zadrži van zapadnih integracija, pre svega NATO saveza. Rusi su voljni da prihvate članstvo Srbije u EU računajući da bi na taj način unutar Unije imali zemlju koja može da ih razume. Pored toga, Rusija ima dosta jake ekonomske interese na ovom području. I konačno, Rusija sebe i dalje smatra supersilom – da li je to realno ili ne drugo je pitanje.

Hasani: Mislim da Rusija – ne samo kad je u pitanju Kosovo nego u drugim međunarodnim pitanjima – igra ulogu kavgadžije. Ona traži kavgu, ali samo do određene mere jer nema snage da ugrozi područja koja su u sferi zapadnog interesa. A Kosovo i Zapadni Balkan su apsolutno deo političkog i vojnog interesa Zapada.

Karabeg: Ima li Kina interes da se kao velika sila uključi u rešavanje kosovskog problema?

Visković: Kina ima interes, ali je dovoljno vešta da se o tome previše javno ne izjašnjava. Kina to radi u diplomatskim i političkim kontaktima na visokom nivou. Radi to i tamo gde je potrebno, pre svega u UN, ali bez mnogo halabuke. Kad je reč o Srbiji, oni se trude da spreče da se u UN pod zapadnim pritiskom usvoje rešenja koja ne odgovaraju Srbiji. Jer Srbija ima ugled u Kini. Ima ga i kao naslednica bivše Jugoslavije pošto je Jugoslavija bila zemlja koja nije priznavala Tajvan što je Kini bilo itekako važno i oni to jako cene. S druge strane, Kina ima sve više ekonomskih interesa u Srbiji.

Hasani: Spoljna politika Kine se oličava u strategiji Pojas i put. To u suštini nije imperijalna politika. To je politika plasmana vlastitih proizvoda na strana tržišta da bi se ostvario profit kako bi Kina nahranila više od pedeset procenata svog ruralnog stanovništva i amortizirala unutrašnje socijalne i etničke sukobe.

Karabeg: Koliki uticaj Rusija i Kina, kao velike sile, mogu imati na rešavanje kosovskog problema?

Visković: Zavisno od razvoja situacije. U nekim varijantama mogu imati nešto više, u drugim malo manje. Ali mislim da njihov uticaj ipak neće biti suštinski. Bitno će biti kako će se postaviti SAD i EU u pogledu nalaženja kompromisnoga rešenja.

Hasani: Mislim da Rusija i Kina ne mogu imati značajniji uticaj jer je problem Kosova, kao što sam već rekao, u sferi interesa evroatlantskih političkih i vojnih struktura. Srbija se jasno opredelila za evropski put i to će imati cenu za Srbiju u smislu konačnog priznanja Kosova kao nezavisne i suverene države. I zemlje Evrope, koje još nisu priznale Kosovo, pre ili kasnije će se opredeliti za puno priznanje. Tako da će Kina i Rusija morati da prihvate realnost.