Nedostatak stručne radne snage problem je sa kojim se suočavaju i ekonomski snažnije privrede, poput nemačke recimo, koje taj deficit rešavaju „uvozom“ radnika.
Srbija se, u prevazilaženju tog problema, koji već godinama unazad opterećuje kako strane, tako i domaće investitore, opredelila za provereni recept – dualno obrazovanje i digitalizaciju privrede.
I mada će Zakon o dualnom obrazovanju početi da se primenjuje od školske 2019/2020. godine, već u školskoj 2018/19. šansu za upis u prvi razred neke od osamdesetak srednjih stručnih škola u kojima je nastava organizovana po modelu dualnog obrazovanja, kao i priliku da se opredele za jedan od 32 obrazovna profila, dobilo je oko 3.500 učenika (ukupan broj đaka koji se obrazuju po tom sistemu premašio je 4.500).
U ovom trenutku, po tom modelu, nastava se obavlja u 84 škole u Srbiji, što znači da je 23 odsto obrazovnih ustanova uključeno u dualni obrazovni sistem. Da su se na zajedničkom zadatku našli obrazovanje i privreda o tome najbolje svedoči podatak da je u ovaj projekat već uključeno oko 600 poslodavaca, koji đacima pružaju mogućnost da kroz rad uče i stiču nove veštine.
Planirano je da se u taj posao uključi oko 1.000 preduzeća, dok će dualno obrazovanje, koje je do sada realizovano kao pilot-projekat, dobiti novu dimenziju.
To, između ostalog, znači da će u dualnom obrazovanju moći da učestvuju samo one kompanije koje su od Privredne komore Srbije dobile potvrdu da su ispunile uslove za izvođenje učenja kroz rad. Od kompanija se očekuje da imaju obučene i licencirane instruktore za dualno obrazovanje, zatim da plaćaju naknadu učenicima koji se kroz rad obučavaju – Zakonom o dualnom obrazovanju precizirano je da minimalni iznos naknade za svaki sat proveden u učenju kroz rad iznosi 70 odsto od minimalne cene rada, i spremne su da pokriju troškove prevoza, ishrane, osiguranja, kao i da obezbede opremu za bezbednost i zaštitu na radu.
Obaveza poslodavaca je i da zaključe ugovore o dualnom obrazovanju sa relevantnim stručnim školama, dok će sa učenicima, ili njihovim roditeljima, biti zaključeni ugovori o učenju kroz rad. Tim ugovorima će biti definisani prava, obaveze i odgovornost svih učesnika u dualnom stručnom obrazovanju.
Istraživanja pokazuju da privredi najviše nedostaju sledeći profili: bravar-zavarivač, elektromonter mreža i postrojenja, električar, industrijski mehaničar, konobar, kuvar, mesar, profili za tekstilnu industriju, za građevinarstvo. U tom kontekstu posmatrano prednosti dualnog modela obrazovanja kadrova su višestruke.
Na benefite mogu da računaju ne samo učenici, koji po završetku školovanja, najčešće, ostaje da rade u preduzeću u kome su bili na obuci, već i privreda i društvo u celini. Činjenica je da su kompanije spremnije da ulažu u učenika koga će kroz adekvatnu obuku da profilišu prema sopstvenim potrebama nego da investiraju u prekvalifikaciju nekoga sa tržišta rada. I najzad, korist će izvući i društvo, s obzirom na to da se radna snaga obrazuje u skladu sa potrebama privrede.
U kreiranju Nacionalnog modela dualnog obrazovanja Srbija je imala veliku podršku Švajcarske, koja će, kako je najavljeno, u naredne četiri godine u zapošljavanje mladih uložiti devet miliona evra. Nije izostala ni podrška Nemačke i Austrije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
